Подешавања / Settings

Запад не жели да се помири са тим да председник Јанукович није потписао споразум о европској интеграцији. У Кијеву и Бриселу опет се говори о томе да ће документ ипак бити потписан – на наредном самиту 2014. године. О прогнозама развоја ситуације говоре експерти

Украјина би могла да постане јабука раздора између Берлина и Москве. Русија критикује то што је Вестервеле био у Кијеву и подржао демонстрације, а сада и Меркел хоће да подржи опозицију.

Сада се у Кијеву налазе представници западних дипломатских установа, Европе, САД. Наравно, у њиховом присуству применити силу значи дати адут опозицији. Мада и то што је било ноћу, када је милиција без примене насиља истиснула демонстранте са незаконито заузетих територија, биће довољно.

Руско – израелска међувладина комисија састаће се 9. децембра у Москви и размотрити, поред осталог, и могућност формирања зоне слободне трговине између Израела и Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана – објавио је званични Тел Авив.

„Реч „рај“ треба да се чита под наводницима. За Бугарску, Грчку, па чак и Србију, која је само кандидаткиња за ЕУ, обећани „рај“ се претворио у мрак без наде“, додао је дипломата.

После гласања посланици опозиционих фракција покушали су да блокирају рад парламента и обећали наставак акција протеста.

О каквим се наводно мирним демонстрацијама ради, које организује ЕУ-опозиција у Кијеву, против легално изабране власти Украјине која не жели да дозволи пљачку украјнске државе од стране мочних западних банака и коорпорација, уверите се и сами – сваки коментар је сувишан:

УПРАВО ПРИСТИГЛА ВЕСТ

Опозиција почела са формирањем привремене владе Украјине

Украјинско одбијање да настави пут евроинтеграција по сваку цену, односно барем док се Европска унија не обавеже да ће надокнадити Украјини све економске губитке које би јој проузроковало прикључење Унији – поучан је пример Србији како се бране витални национални интереси, и како се Европској унији понекад може рећи „Не, хвала“.

На Михајловском тргу у Кијеву се наставља митинг присталица евроинтеграција. На тргу има око 1.500 људи. Са трибина се обраћају говорници покрета, позивају у понедељак на свенародни штрајк.

На хиљаде људи окупило се у недељу, 1. децембра, у главном граду Украјине, Кијеву. Основни захтев демонстраната је оставка владе и ванредни избори. Вође парламентарне опозиције су прогласили почетак општенародног штрајка као одговор на одбијање председника Виктора Јануковича да потпише споразум о придруженом чланству са ЕУ.

У понедељак у Украјини може бити уведено ванредно стање, изјавио је данас у Кијеву извор у апарату украјинске владе.

Украјину су поново преплавила „наранџаста“ расположења. У току чишћења кијевског Мајдана независности који се ових дана претворио у „евромајдан“ (тамо су митинговале присталице украјинског придруживања ЕУ до којег није дошло), милиционари су примењивали гас против агресивно расположених учесника у манифестацијама, неколико десетина људи је притворено, али је затим пуштено на слободу.

Како год било, коначни одговор на питање да ли жели да Украјина постане друга Грчка или пак јамац евроазијске безбедности, што за собом повлачи и низ погодности које нуди Евроазијска унија, добити ћемо 2015. године када се буду одржавали слиједећи председнички избори. На Кијеву је да одлучи, а уколико су у недоумици могли би да погледају како су прошле остале земље које су биле опијене сном о богатој и демократској Европи.

Битке око Украјине су у току Другог светског рата биле међу најсуровијим, а само у једној од укупно четири битке за украјински град Харков погинуло је око 300.000 људи. Наизменично освајање Украјине од Совјета и Немаца довело је до тога да је, на пример, баш Харков био чак 70 одсто уништен на крају рата, док је погинуло десетине хиљада његових житеља. Иако ратова у Европи данас више нема, украјински „фронт” је и даље једно од попришта борбе и то безочне геостратешке борбе Запада и Истока.

Интеграција ЗНД је узела маха. Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана је успостављена и оперативна. Евроазијска економска комисија је такође све присутнија. Формирање јединственог економског простора је у току. Надамо се да ће Евроазијска економска унија бити у потпуности оперативна до планираног датума „, рекао је Сергеј Лебедев.

Као друга најмногољуднија бивша совјетска република, Украјина је изгледала више као да јој је непријатно са својом независношћу од 1991, него што је била посвећена томе да та независност функционише.

Руски премијер Дмитриј Медведев, рекао је како Украјина, уколико потпише уговор са ЕУ, неће имати шансе придружити се Царинској унији у којој се сада налазе Русија, Белорусија и Казахстан.

„У случају да споразум буде потписан, неће бити реализовани планови значајног троструког смањења цене гаса. Планирали смо да три пута смањимо цену гаса. До нивоа по којем данас Белорусија добија гас – до 160 долара за хиљаду кубних метара гаса“ – рекао је Глазјев.

После састанка у Москви, 3. септембра, председници Јерменије и Русије потписали су заједничку изјаву која је потврдила жељу Јерменије да се прикључи Царинској унији (ЦУ) и спремност да учествује у формирању Евроазијске уније (ЕАУ) до 2015.