Подешавања / Settings

Таково – Србија жели да буде у ЕУ, али не обезглављена без свога имена, историје и без свога Косова, рекао је поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј.

Непризната Македонска православна црква затражиће дијалог о канонском статусу. Српска патријаршија спремна за разговор, али уз поштовање канона

Реформа је истрошена реч, уморна баш као што смо и ми уморни од реформи, каже епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Поглавар Македонске православне цркве архиепископ скопски и охридски Стефан, рекао је да је Синод МПЦ на недавном заседању донео одлуку да се обрати патријарсима цариградском Вартоломеју, московском Кирилу и српском Иринеју, како би потврдио спремност на дијалог ради регулисања неканонског статуса.

Косовска земља је натопљена крвљу и сузама и немамо право да од ње одступимо. Поштујемо Европу али она нам је и много зла донела за разлику од Русије. Албанци настоје да уклоне све трагове српског постојања. Свет то види и, нажалост, толерише

Патријарх српски Иринеј са свештенством служио је данас јутарњу литургију у Саборној цркви у Београду, поводом највећег хришћанског празника Ускрса.

Неко би помислио да су фреске у српској православној Цркви светог Стефана у држави Њујорк насликане пре више векова. Ипак, фарба на зидовима се још није осушила.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године

Патријарх Иринеј поручио је да Косово и Метохија никада не могу бити ван Србије.

Народ у сењачки манастир хрли и мимо дана поста и празника. Зна да ће ту наћи мир и окрепљење, склониште од искушења велеграда. Нероткиње ће се и даље молити за пород пред чувеном иконом Богородице Зографске, болесници за оздрављење пред иконом Светог Николаја Мирликијског.

Да је срећа у животу и те како потребна показало се на њиховом примеру.

На формирање српског политичког обрасца утицало је много различитих фактора. У овом раду аутор ће се фокусирати само на један од њих – религиозни и поставља истраживачко питање – каква је била улога религије у формирању српског политичког обрасца и каква је њена улога данас?

Обавјештавамо црквену и ширу јавност да се г. Живорад М. Павловић, бивши свештеник Епархије браничевске Српске Патријаршије и припадник тзв. ЦПЦ, одвратио од душепогубног служења и припадништва тој псеудоцрквеној организацији и с покајањем се обратио Цркви Божијој Православној, преко Митрополије црногорско-приморске, за опроштај и повратак у свету Цркву, молећи се Господу да га прими као покајника.

Литургији у Саборној цркви присуствовали су министар правде и државне управе Никола Селаковић, министар за грађевину и урбанизам Велимир Илић, министар спољних послова Иван Мркић, председник Републике Српске Милорад Додик, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Милета Радојевић, принц Александар Карађорђевић.

Делатност митрополита Јована није се сводила само на редовну наставу у школи и васпитавање ученика, јер је поље његовог рада у Винограду Господњем било далеко шире и далеко обимније. Тако, одмах по рукоположењу за јеромонаха, видимо га како опслужује Српску православну парохију у Биовичину Селу, а затим и манастирску парохију у Кистању.

Обраћање игумана Михаила је измамило сузе, јер где год је православни хришћанин и православна душа, срце његово препознаће истинску веру и снагу молитве. Зато је игуман Михаило и позвао све вернике да се усрдно моле да руски народ не страда у Украјини.

Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човеком, владиком Српске православне цркве. Као и увек, читав наш разговор је имао тих и свечан карактер. Без много речи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осећању тежине времена у коме живимо.

Српска радикална странка, Покрет Образ и СНП Наши обележили су данас годишњицу НАТО агресије на СРЈ. Представници ових организација и њихови симпатизери присуствовали су молебану који је СПЦ организовала у цркви Светог Марка, а онда су положили венце на место где се некада налазио споменик убијеној девојчици Милици Ракић у Ташмајданском парку.

Мирко Крлић, из канцеларије за Косово и Метохију, о заштити српске културне баштине у јужној покрајини: Европа би могла да управља Саветом који би надзирао нашу баштину

Свеправославни сабор, после читавих дванаест векова, биће одржан 2016. године у Цариграду. Сабор ће окупити све поглаваре православних цркава, а председаваће му патријарх Вартоломеј