Прочитај ми чланак

ИКОНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ ОДУШЕВИЛЕ БРИТАНСКЕ МЕДИЈЕ: Њујоршки одговор Микеланђелу

0

Painting Faith
Неко би помислио да су фреске у српској православној Цркви светог Стефана у држави Њујорк насликане пре више векова. Ипак, фарба на зидовима се још није осушила.

За ово величанствено уметничко дело заслужан је свештеник Теодор Јуревић који је на фрескама радио дуже од шест година.

Овај човек је фрескама у византијском стилу испунио сваки квадратни центиметрар унутрашњих зидова и таванице и то тако успешно, да је британски Даилy Маил ову цркву назвао “њујоршком Сикстинском капелом”.

“Био сам заинтересован за иконе још од детињства. Сликао сам свеце на папирима и зидовима”, каже он.

Фрескописањем се бави 40 година. “То је лепо”, каже овај 64-годишњи човек са дугом седом брдом. “Дођете одморни, видите где сте погрешили и то исправите”.

Радови на Цркви светог Стефана у Лакавони су захваљујући његовом труду завршени тачно пред Васкрс 5. маја 2013.

Протојереј Растко Трбуховић који је овде већ 29 година, каже да су поглавари одавно причали о оваквој могућности, али да су тек пре неколико година прикупили 160.000 долара за подухват.

Један од Јуревићевих ментора, монах Отац Кипријан Пизов и сам је ’60-тих радио у цркви у Лакавони.

“Ми не обожавамо иконе, ми их поштујемо”, објашњава Трбуховић. “Користимо их како бисмо комуницирали са осликаном особом. То нам помаже да је видимо.

Freske Njujork24773472_orig_big
Он у фрескопису прати канонску шему установљену још у Средњем веку.

Прикази из Христовог живота представљени су на таваници, док су светитељи на зидовима.

“На почетку је то био израз креативности. Морате о свему да размишљате, о композицији. Не бих рекао да је то стресно, али је исцрпљујуће. Све мора да се уклопи”, каже Јуревић.

Иконе и не треба да изгледају реалистично, пише Даилy Маил, будући да носе симболику. Иако уметници, углавном из скромности, не потписују своје радове, чако их је разликовати.

Јуревићеви свеци имају светло око очију, што значи да је Свети Дух у њима, а светлост која их окружује, представља божанску милост.

Девица Марија увек је у плавој хаљини са црвеним огртачем, док је Христос у црвеној хаљини огрнут плавим.

“Црвена је знак његове божанске природе, а плава човечанске. Он је себе огрнуо у човечност. Марија је себе огрнула у Божанство”, објашњава Трбуховић.

“То није као Рембрант. Ово није с овог света”, каже отац Леонијет Чарланков, монах у Манастиру Свете Тројице у централном Њујорку.

“Оне треба да вас пренесу у другу димензију – у Рај”, закључује отац Чарланков за Дејли Мејл

(Дејли Мејл, превео: Б92, фото: Бета, The Buffalo News, Derek Gee)