Подешавања / Settings

Најсвежија и најважнија вест јесте вест да је председник Русије потписао одлуку о руском учешћу у унутрашњем уређењу Храма Светог Саве. Учествоваће најбољи руски и српски мозаичари и живописци, а добродошли су и други.

Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић” слави ове школске године десет година постојања

Архимандрит Гаврило (Вучковић) је укратко упознао присутне о свом личном приступу када је реч о интернет мисији, а информатичар Ненад Бадовинац, технички уредник мисионарског интернет пројекта манастира Лепавина, је навео технолошке новине у интернет мисионарском пројекту који отац Гаврило годинама неуморно предводи, наводећи да у овом тренутку развијају мисионарске апликације за мобилне уређаје које ће бити раме уз раме са сличним пројектима осталих помесних Цркава, а у неким аспектима ће их чак и превазилазити.

У наредном периоду, Човекољубље има у плану да, уз помоћ својих партнера, донира сточну храну за најугроженија домаћинства на територији поплављених подручја.

У савременом свету води се рат против хришћанских темеља Европе, и то је највидљивије на пољу правних прописа. После читања књиге „Право и православље“ Зорана Чворовића биће Вам јасно да се свет враћа у паганизам, овога пута обојен анти-породичним вредностима. У „Основама социјалне концепције РПЦ“ пише: „У савременом схватању права, доминирају погледи који су апологетски […]

Ако је први дан посете Српског Патријарха Солуну био обележен дирљивим дочеком народа који сведочи о виталности савремене Јеладске Цркве, други дан посете, који је отпочео парастосом на Српском војничком гробљу, Зејтинлику, био је по свему заиста потресан.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је у Солун, у тродневну посету Митрополији неапољско-ставрупољској, која је поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, уприличила посету Српског Патријарха, будући да се на њеној територији у оквиру Савезничког гробља налази део на коме почива преко 7.500 српских жртава Великог рата.

Потенцијални корисници су сви угожени грађани овог и околних делова града који се могу пријавити у Парохијском дому храма.

О овим догађајима говори секретар подгоричког Саборног храма отац Мирчета Шљиванчанин – послушајте ОВДЕ:

Муфтија санџачки Муамер Зукорлић је вечерас на Радио телевизији Црне Горе жестоко напао митрополита црногорско-приморског Амфилохија и СПЦ.

Република Српска и Федерација БиХ су имале сопствене војске до 2006. године. Војска Републике Српске и војска Федерације престале су да постоје одлуком политичара ова два ентитета који су се усагласили о формирању нове (заједничке) војне формације у дејтонској БиХ.

„Такво величање вредности које пропагира парада хомосексуалаца што никако нису људска права, насупрот традиционалним хришћанским вредностима, забрињава утолико више што показује како је идеја о промени свести у Србији већ преовладала унутар њене политичке класе”, пише у саопштењу.

Демократска странка Србије никада није и неће да јавно коментарише ставове Српске православне цркве, слагала се са њима или не. Црква и верски лидери имају и право, па и обавезу, да се из позиције моралних ауторитета изјашњавају о свим питањима која су од друштвеног интереса.

Изјаве патријарха Српске православне цркве Иринеја поводом предстојеће Параде поноса су опасне, нехришћанске, подстичу атмосферу насиља у друштву и представљају недопустиво мешање цркве у послове државе, заједничка је богухулна оцена представника Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Демократске странке.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уприличио је 22. септембра 2014. године у Патријаршији српској у Београду радни састанак са делегацијом Московске Патријаршије на коме су разматрани детаљи канонске посете Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила Српској Православној Цркви.

Српска православна црква и ове године је против и осуђује одржавање Параде срама (поноса), коју види као беспризорни скуп наметнут Србији и Београду, и поручује да њени учесници имају право да парадирају, али само о свом и трошку својих налогодаваца.

Окружни затвор у Београду се налази у комплексу који је широј јавности познат под именом Централни затвор. Овај највећи затворски комплекс на Балкану, изграђен непосредно по завршетку Другог светског рата, током пола века постао је симбол кажњавања и строгости затворског система у Србији.

Посебну важност у историји европске и свјетске културе привлачи њихова старина. Неколико најстаријих цркава на подручјима где су некада живјели или и данас живе Срби убраја наш народ у цивилизацијски најутемељеније нације света. Веома су значајни очувани српски манастири из доба Немањића, који на грандиозан начин осликавају историју Срба и српске државе.

После упокојења патријарха Варнаве 23.јула 1937. лета Господњег, Народна Скупштина Краљевине Југославије изгласала је са 166 гласова за и 129 гласова против конкордат. Документ тако назван уствари подразумева уговоре које Света столица потписује са појединим државама. Поменутим конкордатом у Краљевини Југославији требало је да се потпуно изједначе православна и римокатоличка црква без обзира на број верника и реалну ситуацију.

Владика Милешевске епархије Филарет на обележавању Велике Госпојине у селу Премћни критиковао је Српску православну цркву и српски и црногорски државни врх, пишу подгоричке Вијести.