Прочитај ми чланак
У наставку разговора у Бриселу између Србије и власти у Приштини врло скоро наћи ће се питање правне и физичке заштите српске културне баштине на Космету. Огромну већину српских споменика на КиМ чине цркве, манастири и поседи СПЦ, али то није једина баштина српског народа у покрајини. С друге стране, Приштина чини све да присвоји део српског наслеђа и да га представи као своје.
Мирко Крлић, помоћник директора Канцеларије за КиМ Владе Србије, задужен је на терену управо за баштину. Свакодневно „крстари“ Косметом одржавајући везе са преосталим делом нашег живља тамо и упућен је у ситуацију на терену и припреме за сусрет са приштинском страном у Бриселу.
– Неотуђиво је право сваке земље да са пуним суверенитетом буде баштиник културних вредности које су плод целе њене историје, стоји у Ванкуверској декларацији УН из 1976, којом се регулише питање баштине народа у целом свету – почиње разговор Мирко Крлић, и додаје да ће на основу ових међународних принципа држава Србија градити свој став на предстојећим разговорима. – Инсистираћемо да останемо директно укључени у заштиту свог наслеђа на КиМ уз ангажовање служби и експерата.
УВЕЗАТИ РАСЕЈАНЕ ЗАКОНЕ
Република Србија је већ подржала учешће ОЕБС у Савету и инсистираће да се „расејани закони“ везани за статус СПЦ на Косову и Метохији поново сакупе и да се у форми споразума између Европске уније и Приштине потпишу као међународна гаранција. У случају непоштовања овог споразума Приштина би сносила последице.
Српска православна црква у најмање 40 заштићених специјалних зона треба да има „функционалну екстериторијалност“ и у тим зонама локалне албанске општинске власти не би смеле ништа да раде. Црква очекује гарантовано право да управља својом имовином и да буде ослобођена пореза и царина, да је заштите од експропријације и да има важан глас приликом решавања свих питања у зонама Велике Хоче и центра Призрена, Душановог града, где су неки од најстаријих и назначајнијх споменика српске историје.
Крлић наглашава да је очигледна намера албанске стране да нашу баштину стави под своју пуну контролу. Српска страна јој то неће дозволити.
– Очекујемо од ЕУ да предложи формирање „Савета за примену закона о специјалним зонама и закона о Великој Хочи и Призрену“, у коме би, поред ЕУ, ОЕБС, уз два косовска министарства, учествовала и Српска православна црква – прича Крлић.
За српску страну најприхватљивије је да се одлуке овог Савета доносе консензусом и да он не буде саветодавно тело при косовској влади већ да има егзекутивну улогу. Конкретно, одлуке Савета биле би извршне, а два косовска министарства (културе и просторног планирања) биће у обавези да спроводе овако донете одлуке Савета.
(Вечерње новости)
