Подешавања / Settings

Влада постаје саучесник уништавања државе: руинирања територијалног интегритета и угрожавања опстанка остатка српског народа на Косову и Метохији и у Хрватској.

Није зато случајно што су Срби били изложени перманентној аресији која је кулминирала троструком агресијом у XX веку а коју су отворено реализовали Немци али чији је сарадник била Велика Британија. Други светски рат је најјаснији пример.

Руско Министарство спољних послова оценило је односе Русије и Србије у 2014. години као интензивне.

Правично је, на пример, да данас као Срби кажемо како је за нас Крим легитимни део Русије. Наравно, у аргументовању тог става можемо се позвати и на критеријуме међународног права, па и онај да Украјина у Уједињеним нацијама 1945. године није била призната са Кримом у својим границама.

Живимо у „занимљивом“ времену када су догађаји бржи од својих евентуалних послиједица, које су предухитрене новим развојима. То заправо значи да врло драстичне промјене слиједе једна другу и на неки начин су брже од предвиђене и планиране будућности.

Бивши председник Француске Никола Саркози је изабран за председника највеће опозиционе партије „Савез за народни полрет“.

Понижавање и дестабилизовање државе Србије, које траје већ преко двије деценије, могуће је дефинитивно сузбити, само уколико актуелна власт коначно заузме преко потребне чврсте политичке позиције у стриктном очувању националног културалног блага и државних интереса, што до сада, осим слаткорјечиве реторике, ни по једном сегменту у пракси није био случај.

Шта садржи извештај Европске комисије о напретку Србије: Кључне замерке Београду због кашњења у примени Бриселског споразума.

Премијер је, поводом поруке италијанске министарке спољних послова Федерике Могерини да ЕУ очекује од Србије повећан ниво усаглашености спољне политике са Бриселом по питању санкција Русији, рекао да ће се влада борити да и даље брани своје виталне интересе, те да није спреман на промену такве политике.

Због чега светске велесиле, Америка и Немачка пре свих, на овај начин понижавају Србију? Због чега траже од ње да пљуне руку која изнад Србије никада није откочила ручицу на авиону бомбардеру?

Либерално демократска партија позвала је данас Владу Србије да заузме став поводом ескалације украјинске кризе након обарања малезијског авиона и да подржи истрагу међународних тимова у источној Украјин

Не пропушта бриселска номенклатура ниједну згодну прилику да на адресу Владе у Београду упути поруку да треба да се усагласи са званичном спољном политиком ЕУ

Председник је на заједничкој конференцији за новинаре поновио да је објаснио Барозу позицију Србије о свакој конкретној тачки неслагања, чак и тамо где имамо споразум о заједничкој политици.

Ма колико се Србија и њени политичари упињали да воде државу Србију, спољна политика Србије је суштински вођена народном и Божијом вољом

Тврдње да ће Србија морати да усклађује своју спољну, безбедносну и одбрамбену политику са заједничком европском тек када се отвори поглавље 31 у преговорима са ЕУ – нису тачне и указују на погрешно схватање ове потребе.

Историјске чињенице постоје и када нека политика почиње да их пориче, или да их преправља, то је онда знак опасности за друштво

Оно што је Чомски рекао могло би се сажети у наслов: Како уништити економију и целокупно друштво у три једноставна корака, што је, према његовом мишљењу, случај са “самоубилачким америчким моделом, на којем политичка елита системски ради неколико генерација”.

Николић, Вучић и Дачић реторички Србију воде ка ЕУ, али неки поступци државног врха последњих дана указују да се интензивирају и учвршћују односи између Москве и Београда.

Иако су највиши представници власти у Београду ставили до знања да се и поред кретања Србије у правцу Европске уније ни у ком случају не мисле замерати Русији поводом украјинске кризе, чини се да ће Брисел тешко да прихвати било какве ставове који макар и мало одударају од његове оркестриране кампање да се по сваку цену Русија осуди због настојања да одбрани своје легитимне интересе.

Један на први поглед локални предизборни телевизијски дуел може да пружи знатно тачнију и целовитију слику о спољној политици досадашње Србијине Владе, него што то може да се закључи на основу њених званичних саопштења.