Подешавања / Settings

У контексту европских пацки Србији, обично увијених у галиматијас уопштавајућих обланди које у суштини нимало не умањују значај оптужби, покренуто је и питање медијских слобода, а као симболичан пример се наводи судбина емисије „Утисак недеље“.

Уочи доласка руског председника у званичну посету Београду постала је уобичајена појава да српски политичари и економисти, свако у свом домену делатности, износе своје повољно мишљење о Владимиру Путину, али сасвим је јединствена појава то што је ових дана Путин објединио и оне Србе, или барем српске зетове, који представљају највише врхове светског спорта – од Новака Ђоковића, тениског рекета број 1, до Бернија Еклстона, власника „Формуле 1“.

Након констатације стручњака Светске банке о томе да је тешко покренути српску економију која се већ шест година од почетка кризе бори за опоравак, те закључка да се решење за излазак из кризе крије у повећању извоза, логички се надовезује питање – куда би тај извоз могао да се усмери и са којим производима?

Још одавно су се могла чути упозорења да су санкције које је Запад наметнуо Србији крајем прошлог века у суштини представљале практичну вежбу за мере које ће се у перспективи применити према Русији, а ових дана је стигла и потврда њихове утемељености у виду изјаве Дмитрија Рогозина, који је констатовао да „Запад поступа исто онако, као на Балкану пре двадесет година“.

После скоро пуних 30 година у Београду ће се одржати грандиозна војна парада, чији значај ће бити утолико већи јер ће на свечаној бини поред српског државног и војног врха бити присутан и руски лидер Владимир Путин, који је уједно и главни командант оружаних снага Русије, што ће несумњиво бити прилика да се види с којом парадом се грађани Србије више поносе – са геј парадом која је недавно одржана у сабласно пустом центру Београда коју су предводиле западне дипломате, или са овом предстојећом коју ће својим присуством увеличати Путин.

Из наведеног проистиче да су били потпуно у праву извештачи, попут оног из Би-Би-Сија, који су устврдили да је главни разлог одржавања геј параде био „да се усрећи Брисел“. И зато је можда било правилније да се она зове – „Парада европских жеља“.

Наиме, европске бирократе су изгледа преузеле формулу успеха коју је још давно смислио Наполеон Бонапарте, а која гласи -„Ако желиш бити успешан, обећај много, а не направи ништа.“

С обзиром да је недавно велику пажњу јавности изазвало питање америчког амбасадора у Београду – „Зашто Путин долази у Србију?“, које је поставио у интервјуу „Вечерњим новостима“ поводом најављене посете руског председника, можда би заиста требало размислити због чега би он хтео да дође у Србију, и зашто је у Србији радо виђен гост.

Недавне претпоставке о томе да Косово намерава увести санкције Русији убрзо су се потврдиле у реалности, с обзиром да је „влада“ Хашима Тачија заиста донела такву одлуку по угледу на своје западне покровитеље. Штавише, ако се има у виду да Вашингтон и Брисел здушно подржавају албански фактор на Балкану у такорећи свим његовим потезима, онда би лако могло да се деси и да управо проглашена „Република Илирида“ у Македонији добије своју државолику форму, а потом да и она у знак захвалности Западу уведе санкције Русији.

Ако руски председник Владимир Путин прихвати позив да у октобру присуствује обележавању важне победе над фашизмом у Другом светском рату, могло би се десити да изнад Србије још из прозора авиона угледа надреалну сцену у којој десетине униформисаних људи одају почаст доказаном сараднику Хитлера, те да помисли да се ради о пригодној позоришној представи, а затим да у неверици схвати да се ради о стварном догађају, попут оног који се недавно одиграо у Новом Пазару.

Премда још увек није постигнут кључни договор између Европске комисије и Русије у вези мегапројекта „Јужни ток“, остаје чињеница да се цеви будућег гасовода однедавно већ налазе на Балкану, што сугерише на закључак да би након доношења одговарајуће политичке одлуке оне ускоро могле бити претворене у функционални цевовод који ће омогућити Старом континенту енергетску безбедност, а транзитним земљама попут Србије и више од тога, односно милионске приходе.

Зато је рецимо дубровачко-неретвански жупан Никола Доброславић упутио писмо хрватском министарству спољних послова и пољопривреде, у којем их је упозорио да је само у долини Неретве „забрана извоза на руско тржиште угрозила егзистенцију 20 хиљада пољопривредника“, те их је помало наивно замолио да тај проблем, како је рекао, „што уверљивије представе својим колегама на нивоу Европске уније“.

Данас немамо ни душе ни образа, само знамо да балимо о Европској унији, а све теже и теже народу од ваше Европске уније. Никакви сте људи, никакав смо народ, ако чекамо да нам неко из Европе донесе тањир чорбе”, закључио је владика.

И ове године радосни тренутак поласка у школу је помућен податком да се непрекидно смањује број ђака у Србији услед катастрофалних демографских кретања. Наиме, школска година је почела за 68.000 првака, што значи да се њихов број за последњу деценију и по смањивао у просеку за по 1.000 првака годишње

У ватреном окршају на простору између Косова и централне Србије, група наоружаних Албанаца је убила младог припадника жандармерије, што је ко зна који пут да се понавља исти сценарио у коме се угрожавају српски животи и имовина, и то не само у јужној покрајини, него чак и ван ње. И све то поред присуства међународних снага, што ствара утисак да је постојање таквих организованих „шумокрадица“, који су у стању да у великим групама успешно ратују са српском жандармеријом, могуће само уз истовремено постојање „косовокрадица“.

У српским медијима је гласно одјекнула најновија изјава посланика у немачком парламенту Дитмара Нитана, утолико више јер се ради о члану Спољнополитичког одбора Бундестага, у којој је он врло прецизно устврдио да ће Европска унија као коначни услов за примање Србије у њено чланство захтевати признање независности Косова.

Због чињенице да им учешће у бриселским санкцијама против Русије доноси болне економске губитке, са разних страна Европе се чују и гласови здравог разума, па је тако на пример немачки лист Билд сабрао штету коју ће због тога имати управо немачка привреда, те се упитао – „Да ли смо ми Немци будале?“

Међутим, када „бриселски конобар“ испостави још много већи рачун Србији, онда Србин спремно вади новчаник да плати безобразно преувеличани рачун, и обично се не буни што је супа била хладна, а мува пливала у њој.

Таман када се цела Србија са оправданим разлогом понадала да ће после руског протеривања европских производа искористити велику шансу која јој се пружа и повећати свој извоз на то тржиште, одмах су из Европске уније стигле претње Србији да не сме да се обогати у насталој ситуацији, зато што по мишљењу бриселских чиновника – то није морално. Обузет неверицом да чујем оно што чујем, у истом трену сам се у чуђењу запитао – Европа? Морал?

А с обзиром да је Србија остала скоро једина земља у Европи која има привилегију приступа руском тржишту – такав логистички центар ће итекако служити сврси. И то на обострану корист.