Прочитај ми чланак
(Ратко Паић)
Ако руски председник Владимир Путин прихвати позив да у октобру присуствује обележавању важне победе над фашизмом у Другом светском рату, могло би се десити да изнад Србије још из прозора авиона угледа надреалну сцену у којој десетине униформисаних људи одају почаст доказаном сараднику Хитлера, те да помисли да се ради о пригодној позоришној представи, а затим да у неверици схвати да се ради о стварном догађају, попут оног који се недавно одиграо у Новом Пазару.
Подсетимо, недавно је улицама тога града промарширала дужа колона људи међу којима су многи били обучени у зелене униформе са црвеним фесовима, а поготово је био контроверзан циљ њиховог похода, с обзиром да су се напослетку поклонили сенима оних који су били оптужени за сарадњу са немачким окупационим властима, међу којима се истицао такозвани Аћиф-ефендија или Аћиф Хаџиахметовић како му је било пуно име, носилац Хитлеровог гвозденог крста, којег је заслужио својом борбом против антифашистичких снага. Наиме, о њему је историја забележила да је између осталог 1941. године у Новом Пазару организовао свечани дочек нацистичких трупа на уласку у град, и то ни мање ни више, него са музиком, заставом са кукастим крстом и паролама у славу фирера.
Ради се о човеку који је у време Краљевине Југославије био један од виђенијих албанских политичких вођа, с обзиром да је предводио регионалну странку под називом Џемијет-ел-ислами, која се отворено залагала за стварање Велике Албаније, а забрањена је 1924. године јер су је финансирали Мусолинијеви фашисти, да би потом у Другом светском рату био нацистички командант. Дакле, све су то разлози зашто поменути Аћиф-ефендија још увек у Републици Србији има званични статус ратног злочинца.
Отуда је разумљиво што се у медијском простору Србије подигла прилично велика прашина поводом одавања почасти таквој личности, иако је приметно да је изостала реакција оних који су се до сада посебно интересовали за догађаје у Рашкој области, као на пример неформална група земаља под називом „Пријатељи Санџака“.
Наиме, то је организација коју су пре три године формирале високе дипломате из Сједињених Држава, Немачке, Британије, Турске и неких других земаља, заједно са Европском унијом и ОЕБС-ом, која је по њиховом сопственом тумачењу основана, како су дословно рекли неки од њих – „да би међународна заједница могла да стекне увид у ситуацију у региону, и да детектује проблеме којима је потребно решавање“, те да би Санџак био „економски просперитетан, политички жив и сигуран регион“.
Међутим, како се видело ових дана, и поред израженог циља да детектују друштвене и друге проблеме тог дела Србије, чини се да чак ни такозвани „Пријатељи Санџака“ нису нашли за сходно да вербално осуде контроверзне маршеве униформисаних лица која одају почаст верном Хитлеровом савезнику, што би се с правом могло тумачити као покушај прекрајања историје.
И зато, имајући у виду све те чињенице, можда би и сам Путин у очекиваној скорашњој посети Србији могао да се у том шаренилу униформи, различитих застава и обележја из Другог светског рата на којима се одаје почаст не само ослободиоцима, него и савезницима фашиста, могао да се запита, тек да не погреши – а где се полажу венци антифашистима?
