Подешавања / Settings

Када је недавно црногорски председник Вујановић изјавио да Црна Гора уводи санкције Русији како би што пре постала члан Европске уније и НАТО, вероватно није слутио колико брзо ће слепо испуњавање европских жеља изазвати штетне последице по Црну Гору, а исто се може рећи и за друге земље, попут Хрватске, које се ових дана у чуду питају како је могуће да им проверена политика повлађивања бриселским хировима не доноси више корист, него само озбиљну штету.

То су све симптоми „пропале државе“ по западној дефиницији, коју на Косову виде сви објективни посматрачи, али то на жалост не примећује једино главнокомандујући НАТО за Европу.

Као што је познато, фудбалски шампион Србије „Црвена Цвезда“ је избачен из Европе, јер по речима председника Фудбалског Савеза Србије – „код УЕФА нема шале, нема милости“.

И зато, док су Европљани, као на пример Пољаци, лансирали паролу „Једи домаће јабуке, јер их више не извозимо у Русију“, српски патриотизам би од сада требало да се изражава паролом – „Учини добро за Србију – извози јабуке у Русију“. И све друге производе, наравно.

Још од настанка рокенрола и почетка одржавања великих рок фестивала у свету и Србији, у једном делу јавности је, с правом или не, непрестано постојала сумња да се на таквим местима шире пороци свих врста.

Чини се да је народна умотворина која гласи да „није слепац тај који најмање види, него онај ко не жели ништа да види“, добила потврду своје утемељености након објављивања резултата трогодишње истраге америчког тужиоца Клинта Вилијамсона.

Недавно је мађарски премијер Виктор Орбан изјавио да неке невладине организације које се финансирају из иностранства успоравају развој Мађарске, а за такву делатност је оптужио „плаћене политичке активисте“ у њима.

Подсетимо, ради се о томе да је још у недавној прошлости, пре мало више од десетак година, авијација Северноатлантске алијансе у жестоком разарању Србије, само на Ниш испалила 71 ракету Томахавк, 8 графитних бомби, 36 контејнера у којима је било чак 4.000 забрањених касетних бомби, као и скоро 200 обичних авионских бомби, а да би успешно испоручили тако вредну „донацију“, највећи град у јужној Србији су уништавали 40 пута, и то претежно у ноћним часовима.

У време када сваким даном расту западни притисци на Србију да се и она сврста у ред геополитичких противника Русије, тако што ће по њиховим налозима да покида међусобне политичке и економске везе, као право освежење звуче вести које говоре о нечему сасвим супротном – о јачању међусобног дружења, и то поготово међу српском и руском децом, као што је то случај ових дана на Тари, у оквиру Школе пријатељства, у којој је за њих организован богат културни, образовни и спортски програм.

Боравак у Србији Викторије Нуланд, помоћнице америчког државног секретара, само је још једном на очигледан начин потврдио двоструке стандарде Запада. Осим тога, највиши српски функционери са којима је разговарала, евентуално су могли од ње да науче како је морал растегљив појам, у зависности од потребе, а богами су могли да науче од Нуландове и како да Европској унији упуте и понеку сочну псовку.

Министарка саобраћаја Михајловић, када је признала да са српске стране нису били урађени неопходни пројекти, што је тешко разумљив пропуст ако се узме у обзир време које је до сада било на располагању, као и важност хитне реконструкције српских пруга.

„Кад могу да прислушкују немачку канцеларку Ангелу Меркел, што не би и нас“, помирљиво је изјавио министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, поводом открића да је америчка Национална агенција за безбедност прислушкивала разговоре српских званичника.

Руско удружење бајкера „Ноћни вукови“, које окупља љубитеље снажних мотора и авантуристичких путовања из углавном словенских земаља, још једном је потврдило да окосницу њиховог дружења нипошто не чини само хедонистичко уживање, какво је својствено мотоциклистима широм света – него да смисао свог постојања проналазе и у развијању патриотских осећања, остваривању хуманитарне мисије и неговању традиције.

Гледајући снимке са Светског фудбалског првенства у Бразилу, на којима Срби са трибина стадиона здушно подржавају репрезентацију Руске Федерације, спонтано извиру из сећања речи великог писца Фјодора Достојевског, који је својевремено изрекао ово – „Постоји народна Србија, која баш Русе сматра својим спасиоцима и браћом, а руског цара својим сунцем, она Србија која воли Русе и која им верује“.

Најновија изјава челника НАТО алијансе, о томе да Црна Гора ипак неће добити очекивани позив за учлањење у тај војни савез, показује да чак ни отворени русофобски потези неке балканске земље не утиру пут до статуса савезника Брисела и Вашингтона.

Али да би и Брисел то схватио, потребно је да барем понекад прочита Достојевског.

С обзиром да се из мноштва недавних догађаја може видети да континуирано расте притисак на Србију да се приклони НАТО алијанси и сврста на страну отворених опонената Русији, врло је индикативан случај Украјине, која је чак и у неформалном зближавању са тим војним савезом, у најмање неколико случајева већ показала како се то поражавајуће одражава на њен суверенитет и национално достојанство.

Са престанком трагичних поплава у Србији и повлачењем необузданих река у своја корита, а самим тим и након престанка потребе за таквом врстом професионалне помоћи, натраг у своје базе су се вратиле десетине руских спасилаца, али како можемо да видимо – неки други стручњаци из Русије су поново ангажовани на терену, и то овог пута на пословима обнове железничке инфраструктуре.

У оквиру прокламоване борбе против корупције у Србији, обично највећу пажњу привлаче афере у којима се помињу највеће суме новца, али склонији сам веровању да ће суочавање са тим проблемом бити успешно тек онда када се у фокусу пажње јавности нађу случајеви у којима се помиње највећа количина неморала, а не новца. То су управо они случајеви у којима су жртве најнемоћнији – труднице и њихова још нерођена деца. Али на сву срећу, најновије вести охрабрују.

… да су многа угрожена деца, жене и старци које видимо на телевизијским екранима – буквално потомци Срба, који живе на старој српској земљи.