Подешавања / Settings

Вест да је делегација државе Србије постигла „споразум“ о додељивању позивног броја за део своје територије под НАТО окупацијом а у корист шиптарских сепаратиста, изазвала је озлојеђеност али не и изненађење.

Иако је споразум о телекомуникацијама постигнут, он неће бити потписан све док се не постигне договор и о осталим тачкама о којима се преговара у Бриселу.

У Бриселу напомињу да се преговори о сарадњи и међусобном неометању у учлањивању Београда и Приштине у међународне организације воде од раније, али да је у први бриселски споразум ушла само одредба о регионалним организацијама.

То је заиста ван сваке логике, али ако Aлбанци сматрају да су били православни, нека онда то опет постану, ако већ нису, откуд им право да траже нешто што им ни по каквим правилима не припада.

Директно и нескривено Јакшић је од самог тренутка започињања Бриселских преговора указивао на издају Косова и Метохије, а посебно на улогу Александра Вучића у процесу издаје.

Американци започели разговоре са Приштином о изградњи фабрике за склапање оклопних возила и друге војне опреме.

У парламенту је у току расправа о усвајању уставног амандмана који би омогућио формирање Специјалног суда за злочине ОВК.

У косовској јавности су веома популарне научно неосноване теорије да су поједине српске споменике градила албанска племена (нпр. племе Гаши Високе Дечане), и да стога они припадају албанском народу.

Приказ је заправо заснован на Бојкуовој песми чији је текст објављен 1923. године. Десет година касније, чувени српски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић као доказ популарности овог епа међу Aлбанцима објавио је скраћену верзију сличне песме коју му је пренео Aсан Дема Ћуфићевић (1934).

Новоименовани амерички амбасадор у Приштини Грегори Делави позвао је шиптарске лидере да што пре формирају Специјални суд за ратне злочине бивше ОВК.

Покушај блокирања административног или боље рећи граничног прелаза Јариње од стране Тачијевих председника општина са севера Косова због забране коришћења српских регистарских таблица је доживео потпуни фијаско.

Иако је Тачи претходних месеци био један од главних промотера формирања суда, читав низ западних посматрача, укључујући и представнике међународних организација за заштиту људских права, тврди да је некадашњи политички лидер ОВК, у ствари, највећа сметња новом трибуналу, штитећи на тај начин „себе и најближе сараднике“.

У селу Старо Грацко, код Липљана, данас ће бити обележено 16 година од злочина када су из заседе на њиви убијено 14 жетелаца спрске националности.

Том одлуком предвиђена је интеграција 435 припадника цивилне заштите, коју чине припадници српских безбедносних структура у окупаторско-шиптарске институције и преузимање на коришћење свих објеката које су користили.

То није био лак посао јер су албанске странке, на дан гласања, а мимо процедуре, име аутора више од 700 патената, између осталих и наизменичних струја, заменили предлогом да једина градска улица у којој су Срби већина, носи назив Наташе Кандић, оснивача београдског Фонда за хуманитарно право.

Шиптарско-окупаторска полиција је обавила увиђај у свим случајевима, али не само да се не зауставља талас насиља против Срба на том простору, већ се они који пријаве нападе и пљачку и сами третирају као кривци и суочавају се са претњама полиције да признају оно што нису учинили, каже се у саопштењу.

Запад толерише разне сумњиве послове актуелне власти почев од „Београда на води“ до бројних тендера управо зато јер у Србији не могу да нађу бољу политичку номенклатуру која се због личног богаћења одриче своје традиције, својих корена, своје историје а то је управо Косово и Метохија.

На опаску да Косово „важи за корумпирану мафијашку државу и да не делује спремно за кандидатуру за чланство у ЕУ и питање зашто би Брисел требало да понуди Косову чланство, Тачи, који је и заменик премијера, одговара да управо изолација јача криминал и економски пад.

Иса Мустафа каже да са Србијом не може да разговара о имовини и предузећима на Косову и Метохији јер су, како тврди, она шиптарска. Како је навео, ставови две стране о енергетици веома су удаљени, а договор о телефонском позивном броју практично је постигнут.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је у паузи преговора да се разгова у врло тешкој атмосфери и да има утисак да приштинска делегација не жели договор.