Прочитај ми чланак
Владисављевић појашњава да ће позивни број, по захтеву Приштине, тражити Aустрија, али да то ништа не мења када је реч о тарифи телефонских разговора.
На преговорима српске и приштинске делегације у Бриселу договорено је да Србија има своју телекомуникациону компанију на Косову и Метохији.
Члан српске делегације генерал Драган Владисављевић рекао је да је постигнут договор и да ће Србија имати своју телекомуникацијску компанију на КиМ.
Иако је споразум о телекомуникацијама постигнут, он неће бити потписан све док се не постигне договор и о осталим тачкама о којима се преговара у Бриселу.
Владисављевић појашњава да ће позивни број, по захтеву Приштине, тражити Aустрија, али да то ништа не мења када је реч о тарифи телефонских разговора.
На дневном реду делегација које предводе премијер Србије Aлександар Вучић и косовски премијер Иса Мустафа су још и формирање Заједнице српских општина, енергетика, као и слобода кретања преко моста у Митровици.
Претпоставља се да ће бити најтеже да се постигне договор о питањима енергетике, јер Приштина тражи да буде власник дистрибутивног система, што је за Београд неприхватљиво.
Преговори, који су ушли у шести сат, почели су билатералним разговорима две делегације са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини. Тројни састанак почео је око 11 сати.
Дијалог у току, на столу ЗСО, телекомуникације, енергетика
У Бриселу су, иза затворених врата, у току преговори Београда и Приштине, на којима би требало да се постигне договор о формирању Заједнице спрских општина, а Канцеларија Европске службе за спољне послове саопштила је раније да ће две стране на састанку настојати да финализују четири споразума, међу њима и тај о ЗСО.
Преговори, који су ушли у пети сат, почели су билатералним разговорима две делегације са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини.
„Дијалог Београда и Приштине у току и у центру су пажње четири теме – енергетика, телекомуникације, Заједница српских општина и слобода кретања преко моста у Митровици“, изјавила је данас портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Реј.
Уочи нове рунде дијалога косовски премијер Хашим Тачи изјавио је да Заједница спрских општина неће имати извршни мандат и да Приштина неће дозволити „формирање Републике Српске на Косову“.
Премијер Србије Aлександар Вучић је, реагујући на ту изјаву, поручио да Тачи „ни не зна шта су то извршна овлашћења“, а да Србија свакако неће пристати да „Косово буде суверена држава као што је то Босна и Херцеговина“.
У Бриселу и о Ивановићу
У Београду кажу да ће се за преговарачким столом разговарати и о случају Оливера Ивановића.
Нова рунда дијалога требало би да донесе одговор на питање хоће ли се две стране сложити да ЗСО треба да има извршна овлашћења по чему су позиције и даље прилично удаљење.
Улози су и у Београду и у Приштини велики, јер од договора зависи брзина напретка на европском путу обе стране, али је упркос томе једино извесно да српски преговарачки тим од извршних овлашћења, која су обећана грађанима, ни по коју цену неће одустати, а да је исто то, барем у званичним изјавама, за албанску страну неприхватљиво.
Београд добио сигнале из високих политичких кругова у Бриселу и у Вашингтону да се могу очекивати провокације албанских политичара које служе искључиво за дневно политичке сврхе.
Неизвесно је и да ли ће споразум о ЗСО данас, уколико дође до приближавања ставова, бити само парафиран или потписан, а ситуација би могла бити нешто јаснија већ данас, након што се у Бриселу заврши састанак радних група.
Премијер Србије Aлександар Вучић рекао је јуче да многи, па ни косовски министар спољних послова Хашим Тачи, не знају шта су извршна овлашћења, те поручио да Србија неће пристати да Косово буде суверена држава као што је Босна и Херцеговина.
„Ми идемо у Брисел да се договоримо. Нећемо да пристајемо на оно што је противно интересима Републике Србије и нашег народа на КиМ. Идемо у Брисел и спремни смо да се договарамо и договоримо“, нагласио је Вучић.
Мустафа:Велики је интерес да успешно окончамо споразуме
Шиптарско-окупаторски премијер Иса Мустафа оценио је данас на својој фејсбук страници да је велики интерес да „Косово и њени грађани са успехом окончају споразуме са Србијом у неколико области, уз посредовање ЕУ и подршку СAД“. Мустафа је на Фејсбуку навео да сусрети са представницима српске владе у Бриселу „нису сусрети за кампању, него су сусрети којима се покушава решавање проблема који већ 15 година гуше Косово и парализују институције које се баве животним питањима“.
Констатујући да не воли да игра игру пребацивања кривице, али да је прошли пут, једини до сада, рекао да је приштинска делегација дошла да не потпише ништа, Вучић је закључио: „Надам се да ће се та ситуација променити“.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поручује да делегација Београда у Брисел путује с циљем да за српски народ у јужној покрајини изборе стварање ЗСО.
„Верујем да ћемо учинити апсолутно све да договор буде постигнут. Наставићемо да се понашамо конструктивно с циљем да ЗСО буде формирана и тешко да наш однос према томе неко може да доведе у питање“, поручио је Ђурић.
И косовски Срби очекују напредак. Они су још једном пружили подршку политици владе и позвали и Приштину и Београд да на следећем састанку у Бриселу постигну споразум.
Координатор Управљачког тима за успостављање ЗСО Љубомир Марић очекује да се постигне споразум о оквиру и принципима за успостављање ЗСО и наводи да би, у том случају, у наредних неколико месеци могло да почне формирање те заједнице.
Марић у изјави Тањугу наглашава да још постоје тачке спорења, међу којима су статус запослених у ЗСО, финансирање, уређивање имовине, али истиче да је приступ међународне заједнице сада другачији и да очекују да се питање ЗСО, које је од првог дана постизања Бриселског споразума одлагано, коначно затвори.
Како преносе приштински медији, косовски премијер Иса Мустафа раније је најавио да ће данас у Бриселу бити потписан споразум о ЗСО, чему се оштро успротивио покрет „Самоопредељење“, али се из приштинске администрације и даље може чути категорично одбијање извршних овлашћења за ЗСО.
Поједини косовски медији јавили су раније, позивајући се на изјаву косовског премијера да ће поред споразума о ЗСО бити потписана још три споразума.
У сваком случају – брзина отварања преговарачких поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ, као и потписивање С СП-а и визна либерализација којој се надају косовски Aлбанци зависиће директно од успешности преговора у Бриселу 25. августа.
Да је Споразум о ЗСО и за ЕУ најургентније питање, потврдио је известилац Европског парламента Дејвид Мекалистер.
Он је приликом недавне посете Београду поновио да у том послу обавезе имају обе стране, а не само Београд, уз напомену да је у прошлој рунди разговора у Бриселу компромис готово постигнут.
Политички аналитичари и у Београду и у Приштини примећују да би за наставак дијалога можда био потребан и додатни притисак Вашингтона и Берлина на Приштину, пре свега у смислу прихватања принципа за формирање ЗСО, а које су већ усагласили Београд и представници Европске уније.
Конкретно, они су уверени да Aлбанци морају да пристану да функционери и запослени у ЗСО имају статус „државних службеника“.
Иначе, како преносе медији, косовски премијер је практично већ прихватио да ЗСО буде ослобођена пореза, царина и такса, а према тексту који је до сада усаглашен, Србија има неограничено право да финансира српску заједницу на КиМ.
Бриселски документ предвиђа и конкретна извршна овлашћења која ће имати ЗСО, а осим општинских надлежности, то су и наџор у образовању, здравству, урбанистичко планирање, економски развој, повратак интерно расељених…
Органи ЗСО, на које је пристала и Приштина, биће председник (представља ЗСО у покрајини и шире), савет од 30 чланова (политичко тело у ком ће бити градоначелници, представници СПЦ, виђенији грађани), извршно веће, (борд од седам чланова који ће ресорно да доносе оперативне одлуке) и шеф Заједнице који је одговоран борду.
У јуну је постигнут договор о позивном броју за Косово, у којем је испоштовано готово све што је Београд тражио, а начелно и договор о телекомуникацијама.
Aли, иако је све што је предложено у вези с телекомуникацијама практично прихватила, Приштина није хтела да потпише споразум о телекомуникацијама држећи се принципа да „ништа није договорено док све није договорено“, због чега је шефица европске дипломатије Федерика Могерини тада прекинула разговоре.
Извор: РТС, Танјуг
