Подешавања / Settings

Партизан је у понедељак, из трећег покушаја, добио новог председника! Или није? Циркус око Скупштине фудбалске секције Југословенског спортског друштва наставља се и пошто је Милорад Вучелић у понедељак, коначно, изабран за првог човека клуба из Хумске. Вишемесечна ујдурма, две неуспешно организоване седнице највишег клупског тела и подругљиви подсмеди остатка фудбалске Србије очигледно нису биле […]

Гледасте ли ове Партизанове несретнике у Пољској? Нисте ваљда и ви изгубили два пуна сата и кусур на онај анти-фудбал, где сваког минута стрепиш ‘оће ли Гогуа да га метне у свој гол, или ће рука или нога да му отпадну ко са крпеног лутка? Признајем, ја сам гледао, као и сваки просечни гробарски мазохиста, […]

У свом најновијем обраћању преко Твитера први човек радикала др Војислав Шешељ је изнео низ оптужби на рачун оснивача и гл. одговорног уредника недељника „Печат”, Милорада Вучелића.

Информативне емисије наших телевизија са националном фреквенцијом, на челу са Јавним сервисом, већ месецима изгледају као да их уређују активисти са кијевског Мајдана и симпатизери украјинског Десног сектора.

Избори- прославе и обећања- реконструкција- и …. поново избори? По отприлике оваквој шеми се развија политички живот Србије током последњих годину и по. Уопште није искључено да ће на зиму 2014.године на изборна места изаћи не само Београђани, већ и житељи читаве државе- да дају свој суд народним посланицима републичке скупштине.

Да ли ће 2. април бити дан паклених мука за Србију или ћемо се тога дана сетити да смо Срби, да нисмо ни држава, ни народ од јуче и да историја не почиње од нас и од, политички коректно речено, непристојних медија који здушно пропагирају издају Косова и тиме самоубиство српске нације и државе.

Песник Оскар Давичо је опевао и овековечио Србију међу њивама и шљивама. Данас би, да је жив, могао да „плаче“ над Србијом која сама себе издаје, суочену са унутрашњим оптуживањима за издају и велеиздају.

„Те 1994. године директор РТС био је Милорад Вучелић. Када му је, као генералном директору, приказана прва епизода „Отворених врата“, узвикнуо је ‘Овако изгледа будућност телевизије!’. И био је у праву. По свему је то било другачије од онога шта се емитовало“.

Има ли страшнијег питања од питања бити или не бити? Данас се Србија суочава са овим судбинским питањем у свој његовој оштрини. Или ћемо бити оно што јесмо – Срби или више нећемо бити Срби него неко ново кукавељско евроунијатско поколење. Граница са Косметом јесте то страшно питање.