Подешавања / Settings

У Спомен-подручју Доња Градина у општини Козарска Дубица, данас ће бити обиљежен Дан сјећања на пробој јасеновачких логораша, који се догодио 22. априла 1945. године.

Много говоримо о Европи, али реалност је да се ту води жесток сукоб међу делегацијама, борба без милости међу лобистима. Клијентелизам и непотизам су норма. Али најгоре је то што најчешће нема никакве политичке визије, бриге о дугорочним последицама одлука које доносе.

БAЊA ЛУKA – Над Шарановом jамом на Велебиту, у Хрватскоj, данас jе служен парастос поводом Дана сећања на Jадовно 1941. године, када су усташе на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Званичници немашког града Шверте одлучили су да сместе 20-ак избеглица у бараке некадашњег нацистичког концетрационог логора Бухенвалд.

Литургији служеној за упокојене душе јасеновачких мученика и страдалника у селу Млака у Другом светском рату, присустовао је представник Владе РС директор Секретаријата за вере Драган Давидовић, председник Српског народног већа (СНВ) у Хрватској Милорад Пуповац, универзитетски професор и бивши потпредседник хрватске Владе Слободан Узелац, председник СКПД Просвјета из Хрватске Чеда Вишњић и више стотина верника из Западне Славоније.

Антисрпска хистерија која влада савременом Хрватском доприноси томе да се злочини почињени над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) негирају и игноришу, изјавио је председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић.

У Народном музеју у Зрењанину је отворена излозба под називом „Били су само деца“, која сликом и речју приказује страдање 19.432 деце, уморене у усташком логору Јасеновац, током Другог светског рата са подручја тзв. НДХ.

Једно од најстравичнијих сведочанстава о усташком концентрационом логору Слана на острву Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.

Пре дванаест година, 21. маја 2001. године, немачки војници су добили налог, који је широј јавности остао непознат све до данас, наводи „Штерн“ у опширном чланку о мисији коју је предводио тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг

Светолик М. Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, послао је 25. марта 1941. писмо Адолфу Хитлеру у Берлин. Стигло је већ 1. априла…

Обавјештавамо потомке жртава, као и све оне који чувају сјећање на наше побијене сународњаке у логорима и многобројним другим стратиштима Независне државе Хрватске, да нам се придруже у молитви и на комеморативном скупу.

Лица „на обради“ трпају у напуштене прљаве просторије, са бетонским подом, по 150 (!!!) особа упростор величине 14х6 метара, без воде и хране, ћебади за спавање!

Чувени бек наше фудбалске репрезентације, која је на заблистала на Првом светском првенству у Уругвају 1930. године, био је сјајан лекар, брижан отац и велики српски родољуб.

Загреб – Бивши члан Управног одбора Спомен-подручја Јасеновац Јулија Кош упутила је писмо амбасадорима у Хрватској у коме их обавештава да стална музејска поставка у Спомен-подручју приказује лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не приказује причу о злочину.

Од људске злобе страдале су хиљаде људи, не само у Блајбургу него и у Јасеновцу, Вуковару и Шкабрњи. Данас смо на пољима трагедије коју је починила комунистичка идеологија последице чега и данас осећа хрватски народ у идеолошком и демографском смислу, реако је свештеник Марин Баришић.

Велику и тешку судбину имала је Јелица Михаиловић, супруга генерала Драже Михаиловића. Три пута је остајала без крова над главом. Два рата однела су јој скоросве најмилије. Преживела је два логора и издржала комунистички погром. Умрла је 1970 године.

У спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице обележено сећање на дан када је 1945. године у пробој кренуло њих 600, а преживео је 91 логораш. Парастос за све јасеновачке жртве биће одржан 12. маја

Документ Земљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, којим је 1945. године утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено између 500 и 600 хиљада људи

Они су се за своју земљу борили до смрти: Нису били фудбалери, нису имали тренера, али су имали дух репрезентације док су између жица концентрационог логора срцем играли фудбал за своју земљу.

Јасеновац сам преживела, а сећање ми не да да живим. Стално се враћају слике ужаса. С годинама, оне све више боле. Али нећу ни да заборавим. Плашим се да и други не забораве. Нада Станојловић, рођена Тенџерић, из поткозарског Горњег Подградца, скида наочаре. Длановима притиска очи. – Као да сад, баш сад, пролазим кроз тај […]