Прочитај ми чланак
(24sata.hr)
Од људске злобе страдале су хиљаде људи, не само у Блајбургу него и у Јасеновцу, Вуковару и Шкабрњи. Данас смо на пољима трагедије коју је починила комунистичка идеологија последице чега и данас осећа хрватски народ у идеолошком и демографском смислу, реако је свештеник Марин Баришић.
По 68. пут у Блеибургу одржана је комеморација за жртве блајбуршке трагедије, када су партизанске јединице средином маја 1945.године на аустријско-словеначкој граници ухватили велики број усташа и ликвидирали их.
На миси за погинуле свештеник монсињор др. Марин Баришић, сплитско-макарски надбискуп, рекао је како је Блајбург симбол највећег страдања хрватског народа.
– Од људске злобе страдале су хиљаде људи, не само у Блајбургу него и у Јасеновцу, Вуковару и Шкабрњи. Данас смо на пољима трагедије коју је починила комунистичка идеологија последице чега и данас осећа хрватски народ у идеолошком и демографском смислу. Овде треба бити уједињена цела Хрватска, рекао је Баришић.
Он је додао да недостаје хуманости и воље да се до краја истражи где су све жртве нестале у Другом светском рату.
На Блајбуршком пољу у Аустрији први је говорио у име покровитеља манифестације Томислав Толушић, жупан вировитичко-подравски који је нагласио да се овај злочин и данас жели сакрити и минимализовати.
– Неупућени би рекли да је данас другачије него за време ‘машинерије страха’, али идеолошки ‘синови злочина’ поновно прекрајају историју – рекао је Толушић.
Потпредседник покрајинског парламента у Клагенфурту Јосеф Лобниг рекао је како се не сме заборавити да на Блајбургу нису погинули само Хрвати већ и Срби, Аустријанци, Словенци и други.
Додао је да ће радити на оснивању тима који ће истраживати комунистичка погубљења за време Другог светског рата.
Да потсетимо случај Блајбург, познат је као Заробљавање и егзекуција усташа и односи се на догађај који се десио крајем Другог светског рата у селу Блајбург на аустријско-словеначкој граници. Током маја 1945. убијени су припадници или сарадници фашистичких режима од стране припадника Југословенске армије.
Међу настрадалима је највише било Хрвата, припадника усташа и домобрана.Не постоје тачни подаци колико је војника погубљено, углавном без суђења као чин освете за усташке злочине у НДХ током рата, а колико њих је погинуло у борби.
Блајбург је постао једна од централних тема у хрватским медијима, експлоатисана ради стварања националног мита о патњи хрватског народа са циљем хомогенизације Хрвата у процесу стварања самосталне хрватске државе, објавила је Википедија о овом догађају.
Музејска поставка у Јасеновцу не приказује усташки злочин
Бивши члан Управног одбора Спомен-подручја Јасеновац Јулија Кош упутила је писмо амбасадорима у Хрватској у коме их обавештава да стална музејска поставка у Спомен-подручју приказује лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не приказује причу о злочину.
„Основни проблем музејске поставке је у томе што су информације о историјској истини о злочину почињеном у Јасеновцу приказане замагљено, уз систематско избегавање јасног приказивања иједне битне информације. Ова поставка не приказује причу о злочину“, наводи се у писму које преносе медији у региону.
Јулија Кош прецизира да музејска поставка посетиоцима не нуди одговоре на најважнија питања – да су злочин починиле усташе у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године, да је злочин почињен над Србима, Јеврејима и Ромима, али и заробљеним партизанима, и да је почињен систематским окрутним масовним убијањем, заснованом на усташким расним законима и њиховој општој политичкој идеологији.
„Већ више од седам година упорно пледирам на високе државне функционере да нешто учине на исправљању овог проблема. Али, они су, активно или пасивно, одбили да утичу на мењање ове сталне музејске поставке“, каже она.
Иначе, у недељу ће пред музејом у Спомен-подручју Јасеновац бити одржана годишња државна комеморација.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. Усташко-фашистичке снаге Анте Павелића у концентрационом логору Јасеновац и у Доњој Градини спроводиле су геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, ради стварања етнички чисте НДХ, а питање броја жртава, међутим, није до краја утврђено.
То питање било је и предмет политичких манипулација, јер су се процене кретале од свега неколико хиљада до 30-ак хиљада у Хрватској, до 700.000 и више у Србији.
