Прочитај ми чланак
(Вести)
Пре дванаест година, 21. маја 2001. године, немачки војници су добили налог, који је широј јавности остао непознат све до данас, наводи „Штерн“ у опширном чланку о мисији коју је предводио тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг. „Вести“ преносе тај чланак у три дела. У селу Дубрава у тадашњем италијанском сектору на Косову у то време су 22 припадника војне полиције Бундесвера стационирана као чувари у импровизованом логору који је био утемељен на сумњивим правним основама, пише немачки недељник.
Немачки војници су били обавезни да држе ствари у тајности, а чак ни влада у Берлину, како се тврди, није била информисана о детаљима.
Потврда Кфора
„Штерн“ је кренуо трагом Рагницових приказа догађаја у Дубрави, а у међувремену су и немачко Министарство одбране, мултинационалне снаге Кфора на Косову и други учесници добрим делом потврдили ова дешавања.
Прича је доспела у јавност заслугом једног од припадника војне полиције који се тада налазио у Дубрави. Он је ових дана под псеудонимом Ханс Рагниц објавио књигу о својим искуствима на Косову („Солдат – као војни полицајац на Косову“). У средишту његове пажње је „прва мисија немачких војника у заробљеничком логору под екстремним условима после Другог светског рата“, како је написао.
Био је понедељак, 21. мај 2001. године, када су Рагниц и његови другови кренули из касарне у Призрену у немачком сектору на Косову. Три дана касније у Дубрави, заједно са Британцима и Грцима, прихватили су прве од укупно 64 затвореника. Амерички војници су их допремали хеликоптерима.
Премештени у Бондстил
Други немачки војник с којим је „Штерн“ у међувремену разговарао и сам је стекао утисак да „Американци практикују сопствену политику хапшења“.
Заједно са Кфором, Немци је требало да у Дубрави надзиру затворенике само за одређени прелазни период, будући да је међународна војна мисија користила затвор у америчкој бази Бондстил на источном Косову као заробљенички логор. Међутим, ту је постојао проблем са местима, па је морао да се догради. Већину затвореника из Дубраве – према Рагницу је то око 50, пошто су неки били ослобођени – Американци су хеликоптерима 3. јуна преместили у базу Бондстил.
Поред старог затворског комплекса, који је пре тога припадао Србима, припадници Кфора су подигли импровизовани логор са десетак великих шатора. У шест шатора су били смештени заробљеници. На фотографијама се виде у наранџастим затворским оделима, веома сличним онима која су неколико месеци касније постала озлоглашени у Гвантанаму.
За градњу и функционисање логора у Дубрави био је одговоран Кфор, а водио га је један британски официр. Рагниц, пак, каже да су Американци на почетку два дана обучавали немачке војнике за „тамничаре“. Током првих дана логораши нису смели ни да подигну зидове шатора, а без надзора су ишли једино до покретног тоалета у кампу.
Са специјално направљене мале дрвене куле надгледала су двојица тзв. ганера – очигледно Британци са оружјем, а читава област је осигурана са око три метра високом бодљикавом жицом, око које су се кретале патроле са псима. Изван ограде је надгледала једна безбедносна фирма Бундесвера, наслоњена на Ораховац, која је бројала око 50 људи, описује се у књизи.
Затвореници су наводно били припадници герилских снага УЧПМБ, огранка УЧК са Косова. Они су били активни у региону Прешева и Бујановца.
Тај сектор је у мају 2001. године враћен под контролу Србије, а многи борци су пребегли и требало је да се спрече у томе да учине Косово несигурним. Међутим, међу заробљеницима у Дубрави је било и старијих мушкараца, који су имали мало заједничког са борцима. Један је испричао да је обичан сељак, кога су војници Кфора ухапсили на њиви, пише Рагниц у својој књизи.
