„Основни проблем музејске поставке је у томе што су информације о историјској истини о злочину почињеном у Јасеновцу приказане замагљено, уз систематско избегавање јасног приказивања иједне битне информације. Ова поставка не приказује причу о злочину“, наводи се у писму које преносе медији у региону.

Јулија Кош прецизира да музејска поставка посетиоцима не нуди одговоре на најважнија питања – да су злочин починиле усташе у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године, да је злочин почињен над Србима, Јеврејима и Ромима, али и заробљеним партизанима, и да је почињен систематским окрутним масовним убијањем, заснованом на усташким расним законима и њиховој општој политичкој идеологији.

„Већ више од седам година упорно пледирам на високе државне функционере да нешто учине на исправљању овог проблема. Али, они су, активно или пасивно, одбили да утичу на мењање ове сталне музејске поставке“, каже она.

Сутра комеморација, долази државни врх Хрватске

Иначе, сутра ће у меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, бити одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника логора 22. априла 1945. године, али и у знак почасти на све страдале и преживеле логораше.

Најављено је обраћање хрватског председника Иве Јосиповића, председника Сабора Јосипа Леке, министра рада Миранда Мрсића као изасланика премијера Зорана Милановића, председнице Савета меморијалног подручја Јасеновац Катице Седмак и представника логораша.

Комеморација почиње сусретом с логорашима, након чега ће колона с венцима отићи до споменика, рада вајара Богдана Богдановића, где ће се одржати комеморација која почиње минутом ћутања за све жртве логора.

Након говора следи молитва представника верских заједница у Хрватској, а онда и полагање венаца делегација у крипту споменика.

Као и сваке године комеморацији присуствују представници српски, јеврејских и ромских организација, представници логораша и антифашистичких бораца из Хрватске, Србије, Словеније и БиХ, као и дипломатски кор.

Комеморација је требало да буде одржана 21. априла, али је одложена због поплављеног терена.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату.

Усташко-фашистичке снаге Анте Павелића у концентрационом логору Јасеновац и у Доњој Градини спроводиле су геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, ради стварања етнички чисте НДХ, а питање броја жртава, међутим, није до краја утврђено.

То питање било је и предмет манипулација, јер су се процене у Хрватској кретале о свега неколико хиљада до 30-ак хиљада убијених.

Према подацима Меморијалног подручја Јасеновац, до марта ове године прикупљена су имена и подаци за 83.145 жртава, док је на списку Музеја жртава геноцида у Београду до сада поименично наведено нешто испод 89.000 жртава.

Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у систему концентрационих логора „Јасеновац“ убијено је више од 600 000 деце, жена и стараца.

Ознаке: Јасеновац, злочини, логор, музеј, усташе