Подешавања / Settings

На промоцији енциклопедије Catena mundi прослављени српски кошаркаш Дејан Томашевић је изјавио: „Заиста се радујем да је међу Србе поново дошла ова књига.“

Владета Јеротић: „Како ћемо знати будућност ако не знамо прошлост? Прошлост не због прошлости, прошлост је потребна садашњости да бисмо знали како да изградимо будућност.“

Кад једном све прође
и кад се заврши лутање
и када смрт коначно дође
остало је ћутање,
остало је ћутање

Сву ноћ’ седим на капију,
Стану раним с леблебију.

Леле, Стано, леле, душо,
дај ми лице да ти љубим!

Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
онда ће у теби
одједном нешто посивети.
На трепавици магла.
На усни пепељаст траг.

Ах, што ћемо љубав крити,
кад ја морам твоја бити?

Момци запослени на порталу „Буззфеед“ направили су експеримент који се састојао у томе да одаберу случајног странца који ће их одвести на ручак хране која је традиционална у његовој земљи.

Вече не мирише на ракове и шкољке,
месец је бледа флека боје цимета.
Узимаш ципеле за шетање кроз снове,
улица воли ритам твојих корака.

Онда су дошли до бескућника и дали му остатке своје пице коју нису могли да поједу. После 20 минута дошао је до њега младић који је му је рекао да је много гладан и тражио један комад пице од њега.

Жали, Заре, да жалимо како ће се раздвојимо,
ти од мене, ја од тебе, ја ће идем на далеко.
Ја ће идем на далеко, на далеко бело Врање,
ће се пишем у кумите, у кумите млад кумита.

Видео који је освануо на интернету најбољи је доказ како данас за воланом има свакаквих возача.

Купалінка, купалінка,
Цёмная ночка, цёмная ночка,
А дзе ж твая дочка?
Цёмная ночка, цёмная ночка,
А дзе ж твая дочка?

Тројица Босанаца „овековечила“ снимком игру чији је циљ да се што јаче по образу удари особа поред. Мотив лудост, храброст, или жеља за експонирањем?

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.

Ову песму некад давно снимила Оливера Марковић, а текст је написао Жарко Петровић…

А сад на крају свега,
стојимо ту као странци,
питам се где смо погрешили тако,
остали далеки и хладни.

Ој, ружице румена,
што си се рано развила?

Била тако лијепа,
увијек се сјећам ње.
Била је тако лијепа
као тог јутра дан.
Дивна је она била
када сам остао сам.
Више се нисмо срели
јер њу је однио дан.

Сад кад смо опет скупа ми
ниста није вазно, знај
јер кад ти кажем ону ријеч
ти ћеш знати да није крај

Ой, да не вечер, да не вечер  Ой, да не вечер, да не вечер, А мне малым малом спалось. Мне малым мало спалось, Ой, да во сне привиделось. Мне малым мало спалось, Ой, да во сне привиделось. Мне во сне привиделось, Будто конь мой вороной Разыгрался, расплясался, Ой разрезвился подо мной. Разыгрался, расплясался, Ой разрезвился […]