Podešavanja / Settings

ZAGREB – Prvi potpredsednik hrvatske vlade Tomislav Karamarko izjavio je danas, reagujući na izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da Dodikov javni diskurs podstiče relativizaciju srpskih zločina u BiH i Hrvatskoj i pozvao ga da ne dovodi u pitanje istinu o stradanju Hrvata i Bošnjaka u RS.

Stručnjak za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević izjavio je da je turski premijer u ostavci Ahmet Davutoglu imao neprikladnim govor na otvaranju Ferhadije.

Berlinski Kongres 1878. godine mjenja granice na Balkanu. Austro-Ugarska dobija Bosnu i Hercegovinu (BiH). Prave se planovi za stvaranje „bosanske nacije“.Nastojalo se da u tu novu naciju uđu narodi sve tri vjere u BiH. Srbi u BiH bili su već nacionalno svjesni. Rimokatolici u BiH nisu imali razvijenu nacionalnu svijest, pa su se identifikovali po svojoj vjeri. Bošnjaštvo je stoga bilo upućeno uglavnom na muslimane.

Brzopisni tip ćirilice koji se formirao u dvorskoj ili državnoj kancelariji za vladavine kralja Milutinapostao je u toku XIV veka opštim kancelarijskim pismom za akta pisana na našem jeziku u dubrovačkoj, a docnije i u bosanskoj državnoj kancelariji, za vladavine Tvrtka I.

Prema očekivanjima, prilikom jučerašnjeg otvaranja 19. Sajma privrede u Mostaru privreda je ostala u senci političkih priča lidera regiona, pa i činjenica da je manifestaciju otvorio zamenik premijera Turske, zemlje partnera ovogodišnjeg sajma.

„Ibro Ćufurović (20), mladić iz Bosne koji se 2014. godine pridružio Islamskoj državi je pre odlaska u Siriju pocepao sve svoje fotografije. Prema šerijatskoj interpretaciji islama u koju on veruje, fotografije ljudi su „haram“ – zabranjene“, piše nemački list.

Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić izjavila je, nakon izricanja presude ratnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, da je zločin u Srebrenici naredio bivši američki predsednik Bil Klinton.

Čim je objavljeno da su se SAD i Rusija dogovorile o primirju u Siriji, odmah su počele diskusije o budućem političkom uređenju ove zemlje. Najverovatniji scenario jeste decentralizacija, odnosno stvaranje regiona u kojima će se poštovati etničke i konfesionalne razlike učesnika u sukobu.

Predsednik Albanije Bujar Nišani izjavio je da je od Predsedništva BiH zatražio da preispitaju mogućnost revizije stava BiH u vezi sa priznavanjem Kosova.

Saudijska vojska je, dok još vehabizam nije bio zvanična ideologija saudijske kraljevine, sistematski rušila (19. vek) simbole drugih islamskih pravaca – njihova svetilišta, biblioteke, škole, nadgrobne spomenike.

Pih! To je većinski odgovor Srba iz Republike Srpske na pitanje da li Bosnu i Hercegovinu doživljavaju kao svoju domovinu! Naime, više od 55 odsto ispitanih Srba se uopšte ili uglavnom ne slaže sa tvrdnjom „BiH je moja domovina“.

„Da li se prihvataju nametnuti zakoni visokih predstavnika u prošlosti, posebno o sudu i tužilaštvu BiH, i da li se prihvata da se u RS primenjuju odluke tih državnih pravosudnih institucija?“. Potrefilo se da će građani olovke u ruke uzeti baš kada bude obeležavana dvadesetogodišnjica Dejtonskog sporazuma.

Prošlo je dvadeset godina od kad je Dejtonski sporazum potpisan i sproveden. Veći deo istorije koji obuhvata tih prethodnih dvadeset godina dobro je poznat. Međutim, ono što nije dovoljno shvaćeno jeste jedno šire, dublje nasleđe tog sporazuma. Kako ga razumeti, imajući u vidu sve što se desilo? Tri su oblasti koje bi trebalo uzeti u obzir: posledice koje je njegova primena imala u slučaju Bosne, potom SAD i zapadne Evrope i, na kraju, šireg regiona Balkana.

Priključenje Bosni i Hercegovini naša je nepokolebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje koje treba sprovesti do kraja. U slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama možda iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom…

Rasprava u parlamentu BiH o terorističkim pretnjama i aktivnostima. U Siriji ratuje 130 državljana BiH, a do sada 43 izgubila život

Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri je u pravu kada kaže da Bosna ne funkcioniše po Dejtonskom sporazumu, ali apsolutno greši kada kaže da „brojne mane Dejtonskog sporazuma sprečavaju pomirenje i čine BiH nefunkcionalnom”.

Predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar Kitarović, poznata je po slikavanju u raznim prilikama, pa je ovih dana objavljena i fotografija s Novakom Đokovićem, na teniskom turniru u Umagu. Novak, uvek odmeren i pametan, nije se pohvalio

Kako je i Davutoglu, vratimo se na kraju početku teksta, nedavno baš kao i prvi čovek srpske Vlade boravio u Srebrenici, a nakon svega rečenog, valja još jednom razmisliti o tome šta Srbija zaista traži na tom mestu, šta traži Turska i ko koga miri.

Vlasti u Sarajevu su 1993. podnele Međunarodnom sudu pravde (MSP) zahtev za pokretanje sudskog postupka protiv SR Jugoslavije na osnovu Konvencije o genocidu [1]. Zahtev je podneo američki profesor Frensis Bojl. Sarajevo je tvrdilo da je u BiH poginulo 250.000 za samo godinu i po dana rata i da je Ilija Garašanin bio srpski pravoslavni sveštenik koji je hteo svojim Načertanijem da razori Otomansko carstvo, uzornu multietničku državu u kojoj su poštovana ljudska prava mnogo pre Univerzalne deklaracije UN.[2] (Vlasti u Sarajevu nikako nisu mogle da objasne kontradikciju između svog stava da SRJ nije članica UN dok istovremeno tuže tu državu pred sudom UN.)[3]

Automobil je dvosed, jer se zadnji deo koristi za solarne panele čija je jačina 175 W (dva komada) po 12 V, koji se koriste za punjenje akumulatora.