Pročitaj mi članak

Siriju hoće da dele kao Bosnu

0

1103276466Чим је објављено да су се САД и Русија договориле о примирју у Сирији, одмах су почеле дискусије о будућем политичком уређењу ове земље. Највероватнији сценарио јесте децентрализација, односно стварање региона у којима ће се поштовати етничке и конфесионалне разлике учесника у сукобу.

На овај начин је међународна заједница већ покушавала да реши неке савремене сукобе, попут оног у Босни, пише руски портал „Газета“.

Сирија ће, највероватније, бити подељена на три дела, односно три субјекта федералне државе, о томе се већ преговара, рекла је о интервјуу за Хавар (информативну агенцију сиријских Курда) Алхам Ехмед, из врха прокурдске сиријске партије Демократски савез.

Према мишљењу Ехмедове, децентрализација земље је нужна за прекид рата, макар онај део рата у којем учествују снаге председника Сирије Башара ел Асада, његови савезници и опозиционе групе.

„Примедбе изречене током разматрања будућности Сирије, укључујући и оне које су изрекли страни представници, подразумевају стварање три федерална региона у Сирији. То је оно што желе грађани Сирије, партије, организације и друге државе које теже политичком решавању сукоба у Сирији. САД и Русија такође заступају овакав став“, изјавила је Ехмедова.

Она је одбила да говори о детаљима предстојеће федерализације, пошто нема пуне сагласности преговарачких страна у вези с конкретним детаљима.

Ипак, Ехмедова је саопштила да ће променом уређења Сирија бити подељена на јужни, централни и северни део (у којем ће доминирати Курди). У сваком региону на политичком нивоу ће се водити рачуна о етничким и конфесионалним особеностима локалног становништва. Сваки регион имаће сопствени парламент.

У преговарачком процесу о будућем уређењу Сирије највише примедби имају представници такозване умерене опозиције. Представници владе Башара ел Асада понашају се „далеко умереније“, додала је Алхам Ехмед.

Највероватнији резултат сиријских промена биће увођење независног бирачког система у сваком од три субјекта сиријске федерације.

Ако у једном од региона изаберу, на пример, Асада, то се никако неће одразити на политички процес у два суседна региона. Ту на власт могу да дођу они који су се од 2011. године борили против армије лојалне званичном Дамаску.

Данас се федерализација чини као најразумнији излаз из сиријског сукоба, каже Алхам Ехмед.

У овом процесу могле би да се издвоје три стране: Курди, који су у јануару прогласили сопствену аутономију Рожава; влада Башара ел Асада, која има апсолутну подршку шиитске, алавитске, хришћанске и других мањина, и сунити, који су чинили око 80 одсто становништва Сирије пре рата, а сада су главни у опозиционим борбеним групацијама.

Ова ситуација, пише „Газета“, веома подсећа на Босну у време грађанског рата 1992-1995. године.

У овом тренутку у Сирији постоји непријатељ који је заједнички Курдима, присталицама Асада и опозиционим групама, а то су терористичке организације ДАЕШ и Нусра фронт. Њих се не тичу споразуми о предстојећем примирју.

Ако примирје буде сачувано у садашњим условима, федерација ће бити створена у најближој будућности, а рат против ДАЕШ-а ће трајати годину-две, пише лист.

Извор: rs.sputniknews.com