Podešavanja / Settings

Bošnjake uveravaju u zabludu da mogu imati celu BiH, a ne mogu. I tako se istorijski troše. Oni su najveći gubitnici političke ideje koja se zove BiH. Ne mogu nikada ovladati celom BiH, a istovremeno ne žele da žive sa druga dva naroda”, rekao je Predsednik Srpske za zagrebački “Večernji list”, u izdanju za BiH.

Prvi udar ste dočekali pametno,odradili pametno,poremetili plan za uništenje naše RS.Kažem naše jer je ona moja koliko i vaša i ja sam se za nju borio kada je trebalo.Pokazali ste jedinstvo,mudrost a priznajem i balije su vam pomogle jer su poremetile

Nuhić ističe da su pojedini aktivisti neformalne organizacije „Udar“ boravili u inostranstvu, gde su im pojedine obaveštajne službe stavile na raspolaganje magacine naoružanja.

Da iza svega stoji politička poruka o redefinisanju odnosa u BiH i mogućoj promeni Dejtonskog sporazuma, jasno su stavile do znanja i Srbija i Hrvatska, kao i predstavnici Republike Srpske. U poslednjim događajima videlo se da je situacija u BiH krhka i da je EU u svom pristupu pravila propuste – naglasio je Simić i rekao da će pojedinci sigurno pokušati da ovim uruše Republiku Srpsku.

Vjekoslav Bevanda tvrdi da su organizatori protesta hteli da preliju nasilje na hrvatska područja, a i RS je trebalo da bude uvučena u sukobe.

„Tata, ostade nam Lesi na lancu. Odoh po kera.“ Albanka Elfeta Veseli, iz istog sela, poznavala je Slobodana. Imala je tog dana pune 32 godine, ali i morbidnu potrebu da i ritualnim iživljavanjem nad 11-godišnjim dečakom utoli mržnju. Zverski ga je mučila pred svima! Svukla je sa njega odeću i obuću, i uzela nož…
Stomak mu je bio rasečen u obliku kvadrata, videli su se unutrašnji organi… Rasekotine po glavi… Noge polomljene…

“Nakon što BiH nije ukinula vize za naše građane, vlada Kosova je uvela vizni režim za državljane BiH”, napisao je Enver Hodža na svome Tvitter profilu

Most koji je vezivao obalu NIKO sa obalom NEKO za mene je bio Venecijanski festival. Ja sam hodajući svečanom salom „Volpe” hitao ka Zlatnom lavu i prešao taj most. Iako je tada novinar „Tajma” napisao „Ove godine je u Veneciji pobjedio NIKO, koji dolazi NIODAKLE”

Ganić Sandžak vidi kao evropsku regiju u Evropskoj uniji. Iz Bosne mogu izneti samo onoliko zemlje koliko mogu zadržati na cipelama, BiH će ostati nedeljiva, nezavisna i suverena, kome se živi sa druga dva naroda, dobro je došao, sigurno. Kome se ne živi, sretan mu put – poručio je na kraju

Tu se može pročitati da je ‘Sandžak’ trebalo da dobije status republike, ali da su najžešći protivnici toga bili Srbija i Crna Gora, te da je ideja o autonomiji (slobodi) i dalje i te kako živa u ‘Sandžaku’. Skoro istovremeno na Oksfordu je gostovao Bakir Izetbegović, gde je, između ostalog izjavio kako je Islam u ‘Sandžak’ i Bosnu stigao dva veka pre hrišćanstva, te da je ,cela Bosna jedan mezaristan (groblje

Osamnaestu godišnjicu Dejtonskog sporazuma na osnovu kojeg je nastala sadašnja Bosna i Hercegovina, ova zemlja dočekala je podeljena po nacionalnim i entitetskim linijama, podignutim tenzijama i niskim pragom razumevanja i tolerancije. U Bosni su svi nezadovoljni – Bošnjaci jer nemaju unitarnu državu, Hrvati jer nemaju svoj entitet, a Srbi što se na sve moguće načine pokušava ukinuti Republika Srpska.

Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu tretiralo se u to vreme kao i ubistvo bilo kog predstavnika okupatorske vojske. Treba istaći da aneksija Bosne i Hercegovine nije bila priznata od većine država jer je sprovedena protiv volje građana Bosne i Hercegovine i odluka Berlinskog kongresa.

U razmenu za status Sarajeva i muslimansku enklavu Goražde Izetbegović je pristajao da preda deo svojih teritorija bosanskim Srbima. Radilo se o kraju bosanske Posavine. Međutim, ovde su živeli pretežno Hrvati iz nove Federacije Herceg-Bosne. Parlament Federacije je odmah izrazio protest zbog ovakvog rešenja. Specijalnom poslanicom parlamenta Federacije upućenom predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu bosanski Hrvati su ga molili da zaštiti svoje teritorijalne interese. Uticajni i ugledni Tuđman kojeg su svi tada smatrali pobednikom četvorogodišnjih sukoba u bivšoj Jugoslaviji dugo nije mogao da odgovori.

Nemci pokušavaju da na Srbima, kao naciji pobeđenoj u prethodnim ratovima, primene iste metode koji su na njima primenjivani posle 1918. i 1945. godine. Zato se Srbiji i zvanično poručuje da mora da radi na promeni svesti svojih građana

U narednim godinama bi „vruća“ tačka u ofanzivi radikalnog islama u Evropi mogao postati Balkan. Eksperti, u poslednjih nekoliko meseci, fokus stavljaju na Crnoj Gori.

Lik književnika Meše Selimovića (1910-1982) često se u poslednje vreme javlja u mozaicima znamenitih Bošnjaka, koji u kreiranju nacionalnog identiteta vuku vertikale i traže korene čak i onamo gde ih nema i ne može biti. Meša Selimović je već u mladosti znao bez dileme kojoj naciji pripada, koju veru ispoveda i kojim jezikom govori.

Nismo se složili jer smo željeli da Hrvati i Bošnjaci naprave što je moguće veći vojni napredak. I, budući da nismo davali jasne instrukcije za obustavu, jedna opšta ocena u Vašingtonu je bila da nam Vašington prepušta konačnu odluku, a mi smo dopustili da se ofanziva nastavi”, naveo je Holbruk u jednom od dokumenata CIA dodavši da je to, ipak, učinjeno kada je Milošević reagovo.

Jugoslovenski ratovi 90-ih godina odneli su više od 30 života novinara. Ali nisu svi bili žrtve neposredno bojevih dejstava. Često se sve završavalo kao u slučaju Marjana Melonašija sa Radio Kosova koji je 2000. godine posle posla seo u narandžasti taksi i, kako govore u takvim slučajevima, od tada se nestao bez traga.

„Ko je nas zaustavio “95. da ne uzmemo Banjaluku i Prijedor, i da ne izvršimo obećanja koja smo narodu davali – da ćemo doći na Drinu, da ćemo klanjati na mostu Mehmed-paše? Da ćemo onda krenuti prema Sandžaku? To je sve naše“

Agencija „Ninamedia” iz Novog Sada sprovela je istraživanje u okviru kojeg su građani Srbije odgovarali i na pitanja: Da li je Gavrilo Princip bio heroj ili terorista i u kojoj meri se slažete sa izjavom: „Srbiju su skupo koštali meci Gavrila Principa”? Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1 200 ispitanika, građana Srbije bez Kosova i Metohije, iz urbanih i ruralnih sredina. Ponovljenim intervjuom na dvadeset odsto anketiranih lica vršena je kontrola verodostojnosti odgovora. Podaci su prikupljani u periodu od 9. septembra do 13.septembra.