Podešavanja / Settings

Sarajevo, Banja Luka, Zvornik – Napad na policijsku stanicu u Zvorniku u ponedeljak uveče Bosnu i Hercegovinu je zatekao nespremnom, ali nikako ne i u potpunom neznanju o opasnosti od takvih napada. Strani mediji rado pominju da je BiH već imala iskustva sa sličnim stvarima – napad na policiju u Bugojnu 2010. i napad na Američku ambasadu u Sarajevu godinu dana kasnije, ali da je opasnost šira od pojedinačnih slučajeva upozoravali su i pojedini visoki zvaničnici te države, čemu očigledno nije posvećena potrebna pažnja.

Ima dosta neupućenih ljudi koji nisu upoznati sa činjenicom da postoje dvije vrste zastava: državne i narodne. Neke države imaju samo jednu zastavu koja predstavlja i državnu i narodnu, a u nekim državama, zbog stalnog prekrajanja granica, postoje obje varijante zastava, kao recimo u Bosni i Hercegovini, napaćenoj i nikada mirnoj. Državi sastavljenoj od dva dijela, od Bosne i od Hercegovine, a sada politički podijeljenoj na Federaciju BiH i Republiku Srbsku.

Ove godine džihadisti-povratnici predstavljaju bezbednosni rizik u Austriji, ali još za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije bilo je tzv. ratnika-povratnika, i to više nego danas, od kojih su mnogi bili naoružani, ukazuje bečki dnevnik „Prese“.

Vođa Al Kaide Arabijskog poluostrva, Naser al-Ansi iz Jemena, koji je postao poznat širom sveta nakon video objave u kojoj ova teroristička organizacija preuzima odgovornost za masakr u Parizu, tokom 1995. godine boravio je u BiH.

„Istina je da je ovaj general, koji sedi ovde, stao datog časa da brani srpski narod, a svi drugi generali jugoslovenske vojske su pobegli. Da nije bilo ovog generala, koji sedi ovde, srpskog naroda ne bi bilo ni u tragovima u BiH. Zato je srpski narod zahvalan generalu Mladiću i za vjek-vjekova će ga pominjati i ući će kao pozitivac u srpsku istoriju“, rekao je Kuprešanin, prenosi Beta.

Plod politike Bakira Izetbegovića, koji sada iz SDA potiskuje Tihićeve ljude, biće odlazak Bošnjaka iz Republike Srpske, ali i odlazak ono malo preostalih Srba iz Federacije BiH, što će – upozorio je politički analitičar Dževad Galijašević – predstavljati nastavak etničke homogenizacije Bošnjaka na četvrtini BiH, odnosno na pola teritorije Federacije

Ilegalno kopanje ili krađa uglja sa vagona postala je svakodnevica za bosansku sirotinju. Nezaposlenost i beda naterali su mnoge da se spuštaju u divlje jame u blizini rudnika uglja. U Kaknju nadomak Sarajeva samouki rudari za osam sati ručno iskopaju tonu uglja, koja na crnom tržištu iznosi oko 35 konvertibilnih maraka. Kopaju obično noću kad je kontrola slabija.

On je naglasio da su Srbi narod koji je često pobeđivao i gubio. „Ljudi koje birate moraju biti odgovorni. Naš način života nije protiv života drugih. Srbi više ne smeju da prave greške i ovaj put će ili da izgrade vlastitu državu ili će biti asimilirani. Naše politike moraju biti jasne“, poručio je Dod

Posle pretnji pripadnika El-Mudžahedina da će Drinom teći Srbska krv, u Prijedoru razlupana džamija. I u drugim mestima Republike Srpske muslimani prijavljivali „četničke provokacije i uznemiravanja“. Navijači Torcide iz Novog Pazara su se već organizovali za naš dolazak. Spremili su dosta šalova i majci koje trebamo poneti kao trofeje hahaaaaa“ – piše Živković na svom FB profilu.

Pre nepunih godinu dana, naime, Erdogan je prilikom posete Prizrenu pred nekoliko desetina hiljada građana rekao da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo“, kao i da Kosovo i turski narod imaju istu istoriju i civilizaciju.

U drugoj polovini, za balkanske prilike i narode burnog, XV stoleća monarha kraljevine Bosne Tomaša Ostojića (1443-1461) nasledio je njegov sin Stefan

Komandant Slavjanska Igor Strelkov (44) koga neki ruski novinari doživljavaju kao „ruskog Ramba“, neustrašivog i hladnokrvnog komandanta, prva ratna iskustva stekao je kao dobrovoljac u Bosni. Strelkov je ispričao ruskim novinarima da je pre Bosne, kao student istorije, bio dobrovoljac u Pridnjestrovlju, ali šta je pravi rat video je tek u u BiH.

U zemlji gde su se donedavno verske objekte nemilice rušili, pojavio se čovek koji želi graditi. I sam priznaje kako malo jeste čudno da “musliman hoće da napravi crkvu”, ali to je, kaže, njegova bosanska duša i njegov krik protiv zla koje se dogodilo u ovom gradu i zemlji.

„Mnogi pripadnici milicija u kamuflažnim uniformama su nezaposleni mladi ljudi iz malih gradova koji su našli nov smisao života i osećaj pripadnosti. Teško je zamisliti da se oni mogu svojevoljno vratiti svojim ranijim životima”, piše Dejvid Patrikarakos, britanski analitičar.

Lep i vedar dan svanuo je 28. juna 1914. Obukao sam svetlo letnje odelo i krenuo da posmatram dolazak prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Po keju kojim je trebalo da stigne gotovo da nije bilo ljudi. Čudilo me je što nema postrojene vojske. Na tom gotovo praznom keju atentatori su na šest mesta sačekali prestolonaslednika, a policija nijednog nije osetila – čudio se 20 godina posle sudbonosnog Vidovdana Leo Pfefer, istražni sudija u Sarajevskom procesu.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo zabranili su pešacima prelazak preko mosta na Drveniji u Sarajevu zbog povišenog vodostaja reke Miljacke. Vodostaj Miljacke najveći je u poslednjih deset godina i iznosi 244 centimetra.

Ima istine za tvrdnju da će se naši muslimani ili Bošnjaci pre izjasniti kao Turci, Iranci, Saudijci, pa čak i Nemci samo ne da su Srbi iako sa tim nacijama nemaju nikakve ni etničke ni jezičke srodnosti. Mislim da su za ovakve pojave kriva i jedna i druga strana.

Odgovarajući na izjavu Bakira Izetbegovića da „onaj kome se ne sviđa može da od iz BiH“, predsednik RS Milorad Dodik poručio da će ostati tu gde jeste jer bi cipelom broj 47 mogao da povuče više od 49 odsto BiH.

Po popisu stanovništva iz 1991. godine, na prostoru FBiH živelo je oko 600.000 Srba, a sada ih je, prema procenama, oko pedesetak hiljada. Što se tiče konkretno Sarajeva, od predratnih 160.000 Srba, ostalo je manje od deset hiljada i to su uglavnom ljudi stariji od 65 godina

Njegoš je govorio o onima koji su, ne samo primali tuđu veru, nego su se u svemu identifikovali sa okupatorom, u tadašnjem slučaju sa Turcima. Norvežani su imali svoje kvislinge, Španci svoje petokolonaše, Francuzi kolaboracioniste. I svi su se narodi borili protiv domaćih izdajica koje su sarađivale sa okupatorima. Normalno je što su i Srbi, koji su pet vekova bili pod turskom okupacijom, doživljavali poturčenje dela Srba kao izdaju i što su se borili protiv onih koji su se u potpunosti priklonili okupatorima – podvlači potpredsednik RS Emil Vlajki