Pročitaj mi članak
Саудијска војска је, док још вехабизам није био званична идеологија саудијске краљевине, систематски рушила (19. век) симболе других исламских праваца – њихова светилишта, библиотеке, школе, надгробне споменике.
Разлог овог верског вандализма била је догма по којој су сва та обележја била отоманска архитектура, декорације и надгробни споменици који нису одговарали вахабијској иконокластичној естетици. Та естетика је, по вехабијском учењу, била уметнички производ са људским (а не религиозним) ликовима и значи идолатрију и политеизам.
Саудијске, вехабистичке агенције и њихов новац стајали су директно иза рушења многих светилишта, библиотека и других секуларних и верских објеката у Босни и на Косову.
У споразуму између Вашингтона и Москве било је договорено да се резолуција у Савету безбедности о руско-америчкој акцији против оваквог исламизма појави у Савету као заједничка иницијатива 30. септембра, али су се Американци из политичког опортунизма повукли само неколико сати пре почетка седнице. Сергеј Лавров је обавештен о америчкој одлуци, па је говорио о инцијативи пред члновима Савета не спомињући да је реч о заједничком пројекту, мада је многима у сали било већ јасно да са америчком подршком нешто није у реду.
Двадесетог октобра, Владимир Путин, на прилично изненађење руске јавности, прима у Кремљу сиријског председника Башара ал Асада. На састанку су још министар одбране Шојгу, шеф дипломатије Лавров, заједно са начелницима обавештајних бранши Русије. Тема је примена и ревитализација ранијег руско-америчког споразума договореног у Женеви још 30. јуна 2012. године.
Асад у Москви убеђује Путина да је спреман да примени и да већ спроводи налоге из договора у Женеви. Он каже Путину да је, на пример, у сиријску владу већ укључио и представнике опозиције, а ради састављања „прелазне владе“ како је то, такође, тражио папир из Женеве.
Париз је сумњив
И Путин и Обама сумњају да пристанак Париза да се укључи у процес није базиран на“аутентичним, реалистичним интересима“ Француске како би се постигао трајни мир. У једној анализи пише да се улазак Француске може „једино протумачити колонијалном фантазијом Париза“ (Сирија је дуго била под француским мандатом), а у комбинацији са „корумпирањем француске владе турским и саудијским новцем“ (Тијери Мејсен, Волтер.орг.).
У овој фази игре, оба кључна играча, САД и Русија, шаљу сигнале да имају исто „разумевање“ коминикеа у Женеви, па пада одлука да Вашингтон и Москва увуку у мировни процес и друге факторе, кључне за успех иницијативе, али и потенцијално способне да је минирају. Тако,у наставак игре улазе Француска,Турска и Саудијска
Извор: Вести
