Podešavanja / Settings

Kriza u Ukrajini dobila je još jednu dimenziju – političku. U vreme dok na istoku zemlje besni rat – s mnogobrojnim žrtvama i velikim razaranjima – u Kijevu je pala vlada. Koalicija na čijem čelu je bio premijer Arsenij Jacenjuk beznadežno se raspala.

Na jezivim snimcima snimljenim od strane IDIL-a na području gasnog polja Šaar vide se desetine tela razbacanih po pustinji, od kojih su neka osakaćena.

Vlada SAD i njen obaveštajni aparat sponzorišu terorizam, koji je postao instrument specijalnog rata

Putin je napravio potez koji se racionalno mogao predvideti, ali u koji naši zapadni protivnici na emotivnom planu nisu verovali. On je „blagoslovio tron“ egipatskog maršala al-Sisija koji će učestvovati i pobediti na predsedničkim izborima u Egiptu.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, za desetak godina čak 45 odsto stanovnika zemlje neće imati dovoljno vode za piće. U posebno teškom položaju je arapski svet – na Bliskom Istoku i u severnoj Africi živi pet odsto stanovništva planete, a na njih otpada samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode!

Prošlogodišnja kulminacija sirijske krize i otvoreno zveckanje oružjem Vašingtona i Moskve u istočnom Mediteranu, naizgled su okončani popuštanjem tenzija i započinjanjem direktnih pregovora (Ženeva 2) sirijskih zvaničnika i predstavnika takozvane opozicije.

Rijad bi, dakle, mogao skupo da plati što je zaboravio lekciju o Staljingradu iz Drugog svetskog rata.

Spoljna politika Rusije na Bliskom Istoku nakon Sirije i Irana uz dva aduta: poverenje većeg dela islamskog sveta i ruski Jevreji u Izraelu.

Krajem prošle nedelje popunjeni svi kapaciteti u centrima za smeštaj migranata. Zbog zime izbegli iz Sirije se duže zadržavaju u Srbiji, ako ih ne registrujemo raste opasnost od kriminala

Naravno, srpski predsednik Slobodan Milošević, čiji je zahtev za „Veliku Srbiju“ bio okidač za rat, nije bio usamljen – Evropa je na trenutak bila u opasnosti da se vrati sukobima iz 1914, pošto su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo podržali Srbiju, a Nemačka i Austrija su bile na strani Hrvatske.
Srećom, reprize nije bilo, pošto je Zapad naučio lekcije na osnovu svojih grešaka iz istorije.

Izraelski analitičari tvrde da je ,20 procenata od 10 hiljada islamističkih terorista u Siriji, poreklom sa Zapada, i da se taj procenat povećava. Prema njihovim izveštajima teroristi u Siriji gube bitku, uglavnom zbog nedostaka strategije, jedinstva i zbog sukoba između različitih islamističkih grupa.

Kada se sve uzme u obzir, američki planovi da se ponovo nacrta mapa Bliskog istoka u nameri da se stvore manje države, nisu uspeli. Plan Vašingtona za „Novi Bliski istok“ nije ostvariv. Ali, ne može se negirati da plamenovi tog plana još uvek gore u Iraku i Siriji i da je on stvorio tenzije, poput podele Sudana i destabilizacije Severne Afrike.

Jezgru koalicije već čine Iran, Irak, Sirija i Liban, zemlje poznate kao „Šitski polumjesec“ (iako je religija poslednja stvar koja ih veže op.a.), a zbog sigurnosnih prijetnji bi sa savezom surađivali Egipat, Jordan, Palestina i što je posebno važno – Turska.

Dešava se značajno slabljenje uloge SAD u svetu, model jednopolarnog sveta je krahirao još dok je na vlasti bio Buš. Politika dominacije, kada državni dug premašuje unutrašnji bruto proizvod neuspeo je.

Njena prognoza za kraj 2013. godine – sneg u Egiptu – zvučala je sasvim neverovatno, ali se ostvarila. Kairski astrolog i numerolog Džoj Ajad daje nova predskazanja za Egipat i druge zemlje.

Posebni odnosi između SAD i Izraela brzo se raspadaju. Američki mediji pozivaju na uzbunu: Vašington i Tel-Aviv koji su ranije delovali u istoj zaprezi, ne mogu da dođu do jedinstvenog mišljenja o situaciji u Siriji, niti o nuklearnom programu Irana.

Svet se kreće prema globalnom ratu za resurse, a to se više od drugih regiona tiče Persijskog zaliva. Ocenjujući u vezi s tim situaciju u arapsko-muslimanskom svetu Oded Inon piše: «Na kraju krajeva – sa svojom savremenom strukturom taj svet ne može da postoji u regionima oko nas, a da se ne sukobljava sa potrebom da prolazi kroz revolucionarne promene.

Još pre trideset godina američki stratezi su uveli pojam „Veliki Bliski Istok“ (The Greater Middle East), kojim je označen prostor od Magreba do Bangladeša, a tu ogromnu teritoriju oni su proglasili za zonu prioritetnih interesa SAD

Republika Kipar je ušla u vrtlog najnestabilnijeg svetskog regiona zahvaljujući novootkrivenim rezervama gasa i nafte u kombinaciji sa promenljivom turskom spoljnom politikom i građanskim ratom u Siriji. Iako lideri ovog mediteranskog ostrva pokazuju umeće u bavljenju sa novim pretnjama i mogućnostima, potrebna im je podrška jake američke mornarice, nešto što sada nije dostupno.

Zbog svog strateškog položaja, Kipar je dugo vremena stecište špijuna. Britanska tajna služba je postavila jednu od svojih glavnih prislušnih stanica na ostrvo: u kompletu sa agenatima pod maskom turista, koji, u saradnji sa svojim američkim kolegama, presreću komunikacije preko optičkih kablova između Bliskog Istoka i Evrope.