Pročitaj mi članak
Сви капацитети за смештај тражилаца азила у Србији попуњени су крајем прошле недеље, па наша земља више нема места за прихват избеглих из Сирије, са Блиског истока и из Африке, упозорио је Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
– Још у петак су била попуњена последња од предвиђених 500 места у центрима и прихватилиштима, а у Обреновцу и Боговађи се већ пријавило 30 нових људи, у врло лошем здравственом стању, промрзли, завијени у мараме, исцепане одеће – описује Ђуровић, и наглашава да ако нешто системски не предузмемо, поново ћемо имати „азилантску кризу“. Јер, ниске температуре и веома лоши услови за путовање приморавају илегалне мигранте да се пријављују и дуже остају у нашој земљи.
Велики број људи који свакодневно пристижу последица је не само географског положаја Србије, већ и лоших услова у Бугарској, из које долази највећи број људи откако је контрола на граници Грчке и Турске, уз изграђени зид на Марици, дала резултате.
– Мигранти сада чешће бирају Бугарску, међутим, услови смештаја у овој земљи веома су лоши. Бугарска, затечена толиким приливом људи, није успела да се снађе. Свакодневно слушамо потресне приче азиланата да тамо нису имали где да спавају, да није било кревета у центрима, да нису имали храну, да их је тукла бугарска полиција, да нису наилазили на разумевање службеника колективних центара, да су их ови стално опомињали да своје сународнике на путу ка Европи одвраћају од Бугарске – каже Ђуровић.
Упркос тако лошем прихвату, мигранти ипак иду преко ове земље од Турске ка Србији, па даље ка ЕУ, јер им је то најбржи и најјефтинији пут за бег од рата и глади. На све притиске азиланти понављају да немају алтернативу. По Ђуровићевим речима, за њих је Србија „последња слободна територија пре него што уђу у Даблински простор и систем Еуродака“. Зато дају све од себе да се приближе шенгенским границама што више:
– Можемо да очекујемо снажан пораст броја људи који ће ући у нашу земљу и у њој све дуже боравити. Сходно томе, Србија мора да пронађе начин шта да уради са свим тим људима. Азилни поступак мора да функционише, људи морају да буду идентификовани, добију азилне исправе, смештај, и да се спроведе координисано управљање миграцијама. Најопасније је ако земља зажмури на овај проблем и остави људе у сивој зони, без исправа и смештаја. Они неће сами од себе нестати, а људи без алтернативе и невидљиви за државу постају жртве, али и актери насиља, проституције, радне експлоатације, криминала и различитих злоупотреба, тражећи начин да преживе.
У току прошле године 5.065 људи је тражило азил у нашој земљи, што је највећи број од настанка азилног система. Број је дуплиран у односу на 2012, када их је било 2.723, и 65 пута је већи него 2008, када је у Србији формиран азилни систем.
600 ДЕЦЕ БЕЗ ПРАТЊЕ
Од 5.056 прошлогодишњих азиланата, њих 4.378 су мушког пола, а 687 женског. Малолетника је било 768, од чега 687 дечака и 81 девојчица. Малолетних азиланата без пратње, који су у Србију дошли сами, било је 598! Највише миграната било је из Сирије, дупло мање из Еритреје и Сомалије, а следе Авганистан, Алжир, Мали, Обала Слоноваче, Тунис и Мароко.
(Вечерње новости)
