Pročitaj mi članak
Америчка моћ на Блиском истоку слаби и због тога амерички савезници у региони почињу да размишљају о новим алтернативама утицају Вашингтона.
Хладни рат се никада није завршио за америчку елиту. Не треба имати илузија с тим у вези, САД стратешки ради да ослаби и Русију и Кину. Америчка стратегија на Блиском истоку и непријатељство Вашингтона према Ирану и Сирији је део стратегије америчког напада на Москву и Пекинг.
Пакс Американа, такозвани Амерички мир је мртав. То, додуше, никада и није био мир. У контексту Блиског истока, овај термин означава период доминације САД-а која је настала после Другог светског рата и која је достигла врхунац у 1978. години. Наредне 1979. године, десила се иранска револуција. И, после неколико деценија, монументални потези америчке владе Џорџа Буша поставили су темеље за опадање америчког утицаја.
О АУТОРУ
Махди Даријус Наземроја је социолог и геополитичар.
Државни секретар Кондолиза Рајс је 2006. године била толико сигурна да ће америчка доминација ојачати у ширем региону Блиског истока. Она је за време рата који је Израел водио у Јужном Либану 2006. победнички изјаавила да се ће мапа Блиског истока заувек променити у корист САД. Али, то се није десило, Израел је изгубио рат. Утицај САД је почео да еродира, док је утицај његових ривала почео да јача.
Хамас је преузео контролу над појасом Газе. У Либану је утицај Хезболаха кренуо драстично да јача. Проамеричка коалиција у Либану „14. Март“ , се показала неспособном да заустави јачање Хезболаха и његових савезника у либанској „8. Март“ коалицији. И ако политички мотивисани извештаји настављају да понављају како је интервенција Хезболаха у Сирији ослабила Хезболах, у реалности је ситуација другачија. По тврдњи извештаја које је направила Израелска тајна служба „Мосад“, Хезболах је јачи него икад.
Када се све узме у обзир, амерички планови да се поново нацрта мапа Блиског истока у намери да се створе мање државе, нису успели. План Вашингтона за „Нови Блиски исток“ није остварив. Али, не може се негирати да пламенови тог плана још увек горе у Ираку и Сирији и да је он створио тензије, попут поделе Судана и дестабилизације Северне Африке.
САД није успела да неутрализује своја два главна противника на Блиском истоку. Пројекат промене власти у Сирији није успео, док је са друге стране договор о Нуклеарној енергији постигнут са Ираном.
Одлука САД да не ратује са Сиријом или да се коначно договори са Ираном нису разлози за опадање америчке моћи. Америчка моћ је већ у опадању. Вашингтон је направио те договоре да би задржао свој утицај на Блиском истоку и смањио степен опадања своје моћи.
Због тога се амерички савезници осећају уплашено и имају потребу да траже нове партнере. Од Тел Авива до Ријада, регионални савезници САД схватају да је амерички империјални кишобран над њима кренуо да еродира.
Сад је одлучила да делимично смањи војну помоћ Египту у октобру 2013. године. Тај потез САД се може описати као ново постављање Америке у односу на Блиски исток. Овај потез је предмет критике од стране египатске војске због његове намере да исту ослаби док се ова бори против исламиста на Синају.
За помоћ САД се врло брзо нашла замена у милијардама Саудијске Арабије и држава Персијског залива. Када се ствари размотре, Вашингтон више не може да приушти да финансира египатску војску. Каиро осећа да је САД држава у опадању и због тога је потражио алтернативне начине финансирања.
Месец дана пошто је САД делимично обуставила помоћ египатској војсци, руски ракетни брод „Варјаг“ је пристао у александријску луку. Пар дана касније, у ту луку пристаје још пар бродова руске морнарице. Русија својим бродовима није пристајала у Египат од 1992. године и није имала војно присуство у Египту још од периода СССР.
У исто време, руски министар спољних послова Сергеј Лавров и руски министар одбране Сергеј Шојгу дошли су у Египат са великом дипломатском делегацијом, у посети коју је Лавров назвао „историјском“.
После руске посете Египту, државни секретар САД Џон Кери вратио се у Египат да заштити интерес САД. Изгледа да Каиро жели да нађе себи нове савезнике, да пад америчког поретка не би повукао Египат за собом. Пад Муслиманског братства и неуспех САД у Сирији је послао снажну поруку. Свако у региону је свестан да САД више не може да му пружи заштиту. Зато гледају да побољшају односе са Ираном и Русијом.
Русија је већ била други највећи продавац наоружања Египту и пре него што је САД одлучио да одустане од помоћи египатској војсци. Русија једноставно користи могућност коју повлачење САД ствара, и појачава већ постојеће руско- египатске трговинске односе.
Ирак је потписао споразум о куповини оружија са Москвом 2012. године, што је начинило да Русија постане највећи снабдевач војном опремом Ирака после САД.
Руски пријатељски односи са Ираном су створили извесну врсту захлађења односа са Израелом. Велики број русофоне популације у Израелу је придодао том степену захлађења. Присуство те русофоне популације у Израелу разлог је зашто израелски политичари посеђују Русију и граде присне односе с њом.
За Србин.инфо превео са енглеског Теша Тешановић; обрадио Дејан Петар Златановић
