Podešavanja / Settings

Francuski predsednik Fransoa Oland najavio je danas da će Francuska poslati nosač aviona „Šarl de Gol” na Bliski istok, radi bliže saradnje sa koalicionim snagama na čelu sa SAD u borbi protiv Islamske države.

Islamski teroristi u Libiji uzeli su i kao taoce 20 hrišćana iz Egipta. Prema rečima očevidaca, napad naoružanih ljudi desio se u gradu Sirtu, koji se nalazi na severu zemlje, 600 kilometara istočno od Tripolija.

Jevrejski naseljenici na Zapadnoj obali napali su danas američke konzularne zvaničnike tokom njihove posete tom regionu.

U Iraku je pre toga živelo oko milion i po hrišćana. Koliko ih je još preostalo. to niko tačno ne zna. Pominje se broj od 400.000, najviše 500.000. Sličan pogrom se desio i u Siriji koja je u poslednje četiri godine postala stecište najradikalnijih islamista, probisveta koji ne biraju sredstva da ostvare ciljeve onih koji ih plaćaju.

Od početka burnih političkih promena u arapskom svetu poznatih pod nazivom Arapsko proleće u delu srpskog javnog mnjenja se naslućivalo da iza naizgled spontanih izliva političke ogorčenosti na ulicama stoje geopolitičke kalkulacije pojedinih zapadnih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država. Posle gotovo četiri godine od početka ovog procesa jasno je da je u mnogim slučajevima bilo direktne američke ili zapadnoevropske umešanosti. Srpska javnost je često iskazivala negodovanje protiv zapadnih intervencija u arapskim državama, prepoznajući u njima iste imperijalističke mehanizme čije su žrtve bile Jugoslavija i Srbija.

Počev od 2011. godine u Arapskoj Republici Siriji razbuktavalo se nasilje koje je preraslo u žestoki građanski rat koji se vodi više od dve godine. Predsednik Sirije Bašar el Asad i sirijska država prokazani su od početka sukoba kao njegovi inicijatori u većini zapadnih medija iako je s protokom vremena postajalo jasno da je rat velikim delom iniciran i održavan pod spoljašnjim uticajem koji se očitava, između ostalog, i u slanju velikog broja džihadista u Siriju koji su postali pretnja po ceo bliskoistočni region.

Sve do danas Ankara je ostala imuna na američke zahteve. Turska ne želi da se otvoreno umeša u sukob zato što zna da bi cena takvog poduhvata bila visoka, ali i zato što ne želi da pomaže Kurde koji bi lako u tom slučaju prešli granicu i pomešali se sa turskim Kurdima.

Рад на пројекту гасовода који иде дном Црног мора и заобилази територију Украјине започет је у јуну 2007, врло брзо после завршетка у то време последњег по реду „рата због гаса“ који је започео Кијев. Заједно са „Северним током“ који је постављан по дну Балтичког мора, „Јужни ток“ је требало да из шеме испорука руског […]

Aktuelni sukob na Bliskom istoku zaista dovodi do vrlo neočekivanih situacija. Pre svega godinu dana bilo bi nezamislivo da SAD neki iranski postupak, i pri tome još vojni potez, okarakteriše kao „pozitivan“, no upravo se to sada događa.

Radikalni džihadisti IDIL-a, osim Kobae u Siriji, već neko vreme pokušavaju da osvoje strateški važnu provinciju zapadnog Iraka al-Anbar, koja okružuje glavni grad Iraka, Bagdad, sa zapadne stran. Njeno osvajanje dalo bi Islamskoj državi stratešku prednost i otvoren put prema Bagdadu.

U više nemačkih gradova došlo je do sukoba Kurda i radikalnih muslimana. Povod za to je opsada pod kojoj teroristi organizacije IDIL drže kurdski grad Kobane na sirijsko-turskoj granici. Nemačka štampa opširno komentariše to nasilje.

Turska bi uskoro mogla trupama preći granicu, plan je zauzimanje prostora koji se nalazi pod kontrolom FSA.

Američke snage danas su počele sa vazdušnim i raketnim napadima na uporišta IDIL-a i još nekih grupa na teritoriju Sirije. Tim potezom kompleksna situacija na Bliskom istoku postaje još i kompleksnija te vodi u dodatne eskalacije koje će čak i ključni akteri teško moći pohvatati.

Uprkos činjenici da je američki predsednik Barak Obama u više navrata rekao kako SAD neće slati snage na teren, znatan broj američkog vojnog i obaveštajnog osoblja, prema Hejd’nu, ipak bi se uskoro mogao da nađe na tlu ovih država.

Američka strategija je često nepredvidljiva, zato mnogi i upadnu u zamku verovanja da se nalaze „na sigurnom“. Nepredvidljiva je do te mere da ponekad izgleda kako SAD potkopava i vlastite ambicije kako bi se stvorile nove zone konflikta i haosa, kao da su konflikt i haos jednostavno nužni, potrebni i pozitivni aspekti celokupne egzistencije Bliskog istoka.

Kako Norveška, Japan, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati kupuju uticaj u sedištu moći SAD.

Teško je na kraju reći da li SAD želi ući u Siriju kako bi zaista neutralisao IDIL ili im je to samo povod da se domognu Asada. Najpre će biti kako u toj strategiji imamo i jednu i drugu agendu.

Islamska država, pokret koji je proglasio kalifat, donedavno je bila ogranak Al Kaide, no nakon što je se Bin Laden odrekao jer je bila preekstremna, IDIL je počeo skupljati saveznike za konačni sukob.

Islamolog Darko Tanasković rekao je da centri moći iz islamskog svijeta „vode borbu za duše, ali i tijela, balkanskih muslimana“.

Na bazi međunarodnih izveštaja o terorizmu, američkog Stejt departmenta objavljenom prošle godine ukazano je na nekoliko primedbi da bi kosovske institucije trebalo da ozbiljno pristupe problemu finansiranja terorizma