Након што су руске безбедносне службе идентификовале бомбаше-самоубице одговорне за два терористичка напада у Волгограду у којима је погинуло 34 људи, Национални антитерористички одбор је 30. јануар саопштио да су ухапшена и двојица њихових помагача.Починиоци самоубилачког напада су Аскер Самедов и Сулеиман Магомедов, а били су припадници терористичке групе из Дагестана на Северном Кавказу.Иако су ова двојица идентификована одмах након самоубилачких напада, њихов идентитет се није објавио „из безбедносних разлога“.

Месец дана након напада, 29. јануара, као саучесници и помагачи су ухапшени браћа Магомеднаби и Тагир Батиров, но истрага се није обуставила. Агенција Итар-Тасс јавља како је у Дагестану, највероватније ликвидиран и мозак терористичких напада у Волгограду – агенцијски извори са Северног Кавказа обавештавају како је реч о особи познатој као „Мирзајев“, која је вођа банде „Кадарскаја“. У саопштењу се наводи како је Мирзајев убијен у обрачуну са снагама безбедности 5. фебруара у граду Избербаш. Према прелиминарним подацима добијеним од стране истражитеља, све упућује на Мирзајева као одговорног за слање двојице бомбаша-самоубица у Волгоград.

Руски и западни медији цитирају противтерористичку службу Руске Федерације која нимало не сумња како су за ова два терористичка напада одговорне исламистичке групе са седиштем у Дагестану. Будући да исламистичке групе са Северног Кавказа припадају Ал Каиди, готово да нема аналитичара који није помислио на организовани напад у режији Саудијске Арабије. Било је додуше и оних који су пажњу хтели скренути на „очајнике или очајнице који освећују своје најмилије убијене у обрачуну с руским снагама безбедности“, што је прилично неуверљива теза узмемо ли у обзир модалитет, те одабир времена и места за извршење терористичких напада.

Још од првог терористичког напада у Волгограду 29. 12. 2013. на железничкој станици, потом дан после у градском тролејбусу, сви су помислили на саудијског принца и шефа обавештајних служби, Бандара бин Султана, који је Русију хтео да „упозори“ због става Москве о Сирији. Све упућује на саудијског принца џихада, јер је управо он Владимиру Путину прво „нудио заштиту за време игара у Сочију“ . Веома је оптужујуће, за саудијског принца да убрзо Волгоград постаје метом два терористичка напада, те да недуго затим исламистичке групе директно прете нападима на Сочи за време трајања Зимских олимпијских игара. Треба разумети став резервисаност Москве која без чврстих и необоривих материјалних доказа ниједну земљу неће отворено да оптужи да стоји иза овако тешких злочина.Дакле, што повезује терористичке групе са Северног Кавказа с краљевском кућом у Ријаду и што би се догодило када би се са необоривим доказима изашло у јавност?

Саудијска Арабија изазива цео свет

Последње информације говоре како иза свега стоји исламистичка терористичка група Ансар ал-Суна, која је преузела одговорност за нападе крајем 2013. у Волгограду. Саопштење терористичке групе је објављено на више интернетских страница, а видео клип од 19. јануара, у трајању скоро сат времена, приказује двојицу наоружаних припадника групе Ансар ал-Суна, Сулејмана и Абдурахмана, који тврде како су они починиоци терористичких напада и то по заповести њиховог вође Емира Омара.

Нешто раније је министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, изјавио: „Нећемо се повући и ићи ћемо даље, корак по корак, у овој тешкој, али досљедној борби против подмуклог непријатеља који не познаје границе и може бити заустављен само сарадњом међу народима. Ови криминални напади на Волгоград, једнако као и терористички напади у Сједињеним Државама, Сирији, Ираку, Либији, Авганистану, Нигерији и другим земљама, организовани су на идентичан начин и имају исте налогодавце. „

Порука Сергеја Лаврова скоро да није могла бити јаснија, једнако као и она сиријског министра информисања, Омрани ал-Зоубиа који је почетком сијечња изјавио „како исте силе стоје иза терористичких напада у Сирији, Ираку и Русији“.

„Они мисле да то што имају на милијарде долара на располагању, некажњено могу да чине терористичке нападе где им је воља „, изјавио је Омран Ал-Зоуби чиме је јасно дао до знања о чијем новцу је реч. 

С друге стране, ситуација у самој Саудијској Арабији је у односу на Сирију, Либан, Либију или Ирак прилично нестабилна. Краљевина се суочава са бројним проблемима који су настали након избијања Арапског пролећа и то управо оног „пролећа“ које је Ријад финансирао. То се може да примети у секташким сукобима између шиита и сунита, но питање је како Саудијска Арабија мисли ојачати и проширити своју зону интереса са све већим бројем непријатеља и све мањим могућностима да то оствари?

Данас је Саудијска Арабија земља која активно учествује на свим међународним форумима и покушава се наметнути као једина регионална сила на Блиском Истоку. Проблем је што се краљевска кућа у Ријаду ослања искључиво на петродоларе, а Владимир Одинтсов за New Eastern Outlook пише „како су готово сви државни званичници на Западу, без обзира на упозорења која су долазила медија па чак и Вол Стрита, насели на сауидијска обећања и сви су подмићени њиховим новцем“. Док с једне стране троши милијарде долара на финансирање бораца глобалног џихада и подмићивање државних званичника широм света, с друге стране се Ријад регионалним и глобалним „непријатељима“ жели супротставити без јаке војске, ратне флоте и нуклеарног оружја. Нема војну индустрију или технолошку инфраструктуру, а није у стању да задовољи потребе ни сопственог народа.

Без обзира на високу цену нафте, економска ситуација у Саудијској Арабији се последњих неколико година прилично закомпликовала. Због незаустављивог раста популације (по попису из 2010. са страним радницима у краљевини живи 28.000.000 људи) трошкови јавне потрошње су драстично порасли. Данас Саудијска Арабија више није мала земља по броју становника и са великим приходима, него велика земља која живи од истих прихода као и раније. Нафта је и даље скупа, али се данас производи широм света. Краљевина има конкуренцију у Анголи, Мексику и Венецуели. Извоз Русије је увећан, а САД од некада највећег увозника доноси одлуку о енергетској независности и у блиској будућности намеравају постати извозник нафте. Највећи купци саудијске нафте су тренутно Кина, Индија и земље југоисточне Азије које заједно са Америком стварају ново кризно жариште у свету.

У оваквим околностима, буџет Саудијске Арабије и даље 90% зависи о нафти и приходима њеног извоза. 1990. је краљевина покренула с амбициозни програм јачања не-нафтног сектора, но тај план данас, 23 године од његовог покретања, не даје никакве резултате. Велики део нафте остаје на унутрашњем тржишту и због тога спољна политика Ријада нема више сигурног ослонца. Трогодишњи рат у Сирији се проширио ван њених граница, а кроз секташке сукобе се манифестује у суседним земљама: Ираку и Либану. Ирак је још од америчке инвазије легло тероризма, што је парадокс, будући да је Вашингтон 2003. окупирао ту земљу управо из разлога како би глобалном терору задао смртни ударац. Са скоро 10.000 мртвих у 2013. години Ирак је једна од највећих срамота међународне заједнице.

На помолу је и рат у Либану, а напетости се бележе иу Јордану. Саудијска Арабија финансира готово све екстремистичке групе које сада више не успева да држи под надзором. Секташки сукоби гутају на стотине хиљада живота и на њих се троше огромни ресурси. Политика краљевске куће у Ријаду је најодговорнија за све те сукобе. Због ситуације у Сирији и Египту Саудијска Арабија се посвађала и са својим дојучерашњим регионалним савезницима: Турском и Катаром. Дипломатски односи с осталим монархијама на Арапском полуострву су такође у фази стагнације.

На последњем самиту Заливског савета за сарадњу (Gulf Cooperation Council /GCC) у Кувајту осталих пет монархија је поништило бившу одлуку о стварању Конфедерације заљевских земаља по узору на ЕУ. Споменимо како су представници Саудијске Арабије, Кувајта, Катара, УАЕ, Омана и Бахреина пристали на стварање заједничких безбедносних снага које ће бројати 100.000 војника, а централне заповедништво ће бити у Ријаду. Саудијске снове о конфедерацији заљевских монархија је срушио омански султан, Кабоос бин Саид, док је током самит кувајтска делегација све време спречавала свађу између делегација Омана и Саудијске Арабије, чији представници нису штедели речи, а пљуштале су чак и увреде, преноси Кувајт Тајмс.

Због политичке кратковидости и уверења да ће петродоларима куповати цео свет барем следећих хиљаду година, Саудијска Арабија  довела је себе у неповољну позицију, својеврсни политички вртлог у којега је увукла и цео исламски свет. Нема знакова да ће се политичка ситуација у краљевини да поправи, а групе које Саудијска Арабија једноставно не може да препусти својој судбини, постали су јој највећи тег;  ускоро би могле да утичу и на унутрашње прилике у самој краљевини.

 

Која је цена „пријатељства“ између Америке и Саудијске Арабије?

У сваком случају, будућност краљевине увелико зависи о потезима Вашингтона, а познато је да САД не праштају тако лако угрожавање њихових интереса, поготово ако је реч вишеструко слабијем противнику. Пентагон је у ту сврху до савршенства разрадио доктрину: „Како напасти и окупирати десетороструко инфериорније оружане снаге суверених земаља“. Овде треба појаснити неколико чињеница. Вашингтон је деценијама умањивао значај непријатељских активности Саудијаца и не постоји земља на свету која је некажњено починила толико штете Америци као Саудијска Арабија.

Пре неколико недеља је потврђено како су управо саудијски државни званичници (наравно и принц Бандар оп.а.) уплетени у одговорност за смрт на хиљаде Американаца у нападима на Њујорк 11. септембра 2001., а да службени Ријад није претрпео никакву штету. Након напада на ВТЦ Вашингтон је на сав глас објавио „рат против терора“, али је то био само изговор за инвазије на Авганистан и Ирак, као и ликвидације или тајне операције на Филипинима, у Јемену, Сомалији, Западној Сахари, Пакистану и где све не, без стварне победе Сједињених Држава над екстремистичким групама које су након сваког губитка излазиле све јаче.

Није никаква тајна да су Сједињене Државе за ратове у Авганистану и Ираку потрошиле 6000 милијарди долара и још 2000 милијарди за операције у „рату против терора“ у другим земљама, као и на хиљаде војника. Терористичке групе су активне и на територији Саудијске Арабије. Након терористичког напада на америчку војну базу у Дхахрани 1996., у нападу бомбаша-самоубице 2003. у Ријаду погинуло је 35 људи и то уочи посете тадашњег америчког државног секретара Колина Пауела. У јулу 2004. су убијена тројица америчких војника, а истовремено је отет и на најсуровији начин обезглављен један амерички инжењер. У децембру 2004. мета напада је био амерички конзулат у Џеди и том је приликом убијено петоро америчких дипломата и особља конзулата.

У децембру 2009. ВикиЛикс објављује документе у којима стоји да су амерички дипломати знали све о улози Саудијске Арабије у нападу 9/11 ио финансирању сунитских екстремистичких група у целом свету. Глобал Рис’рч недавно пише: „Сједињене Државе су савезници са Саудијском Арабијом и Катаром и то без обзира што те две земље већ 30 година финансирају екстремистичке групе, међу којима и Ал Каиду. Саудијска Арабија је највећи покровитељ исламистичких екстремистичких група као што су талибани и Лашкар-е-Тајба, а влада у Ријаду не чини ништа да спречи финансирање тих група „.

Чак и када лидери краљевине Саудијске Арабије не би били директно одговорни за подршку и финансирање активности којима су мета Сједињене Државе, терористи би без саудијског новца постали обична немоћна група верских фанатика и не би чинили ништа. Извештај америчке „Комисије за нападе 9/11“ завршава са наводом како терористички напади у САД-у не би било могуће без издашног финансирања из иностранства.

„Идејни творци 9/11 су на крају потрошили 40.000-50.000 долара само за планирање напада …. Отмичари су потрошили преко 270.000 $ 100000 само на територији САД-а. Додатни трошкови су: путовања како би се у пасошима имале визе за улазак у САД, трошкови за вође завере, као и додатни трошкови оних отмичара који на крају у последњем тренутку нису укључени у сам напад „, стоји у службеном документу владине комисије које је вршило истрагу о нападу 9/11.

О разлозима америчке амнестије владајућој династији у Саудијској Арабији нећемо расправљати. Сада се морамо вратити на почетак и поруку Сергеја Лаврова, која је јединствени став целе Руске Федерације, а она гласи „да се Русија неће повући и ићи ће до краја у овој тешкој, али досљедној борби против подмуклог непријатеља који не познаје границе“.

Будући да се руске обавештајне службе неће да зауставе на ликвидацији извесног “ Мирзајева“, идејног творца напада у Волгограду, врло лако би се могла доказати и активна улога Саудијаца у терористичким нападима од пре нешто више од месец дана, а то би значило само једно. У том случају Саудијска Арабија не би имала ни најмање шансе да преживи у овим границама и на власти са актуелном династијом. Покушај спасавања режима краљевске куће ал-Сауд дипломатским путем не би био могућ из простог разлога што се Москва никада не би усудила у Савет безбедности доћи са паушалним оптужбама и без чврстих доказа. Ријад би, дакле, могао скупо да плати што је заборавио лекцију о Стаљинграду из Другог светског рата.

(Адванце – Н. Бабић)

Oznake: analiza, bliski istok, Islamisti, N. Babić, SAD, saudijska arabija, terorizam