Подешавања / Settings

На енглеској верзији сајта НАТО пропаганде у Црној Гори појавила се врло занимљива комбинација ћириличног и латиничног писма што представља преседан у лингвистици.

И власт и лингвисти (у прећутној спрези) својим понашањем и практичним решењем питања писма омогућују наставак помора ћирилице међу Србима.

Отворити Српски културни центар у сопственој држави је за неке питање, а за неке изазов. За Српско удружење Ћирилица Београд чији је председник Добрица Ерић, који је свакако најзначајнији српски живи песник је то било више од изазова.

О значају овог здања за српски народ говорили су Миодраг Миша Којић из „Ћирилице” и академик Василије Крестић из Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку.

Поводом 19. рођендана, уредник специјалног издања београдског листа „Блиц” био је и тениски шампион света Новак Ђоковић.

Нежељеним стицајем историјских околности, постали смо и остали једини двоазбучни народ у Европи. Својевремено се говорило да је то „наше богатство”, али заправо је пре извор забуна

Погледајте како лепо изгледа заказивање прегледа за децу у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, а онда вам кажу да морате да попуните латиничним словима.

Српска књижевна задруга, основана далеке 1892. године, све своје књиге, у свим библиотекама, објављује искључиво ћирилицом. Упркос томе, од државе нема никакве помоћи. Министарство културе глуво је на вапаје из ове наше најстарије и најугледније издавачке куће. Српска књижевна задруга као да је кажњена што је српска и што књиге објављује на ћирилици.

На стогодишњицу тог (само)уништења довољно је прићи неком киоску, погледати асортиман новина и књига и видети да је српско писмо тек толико заступљено да се не би могло тврдити да је забрањено.

Војислав Шешељ гостовао је у емисији „Ћирилица“ док су у публици седели сви учесници ријалитија „Парови“ који су се шалили са њим и постављали му разна питања, како политичка тако и приватна.

Када одете у Грчку на летовање, проверите колико новина тамо излази на латиници. У Јапану, конкретно у Осаки, једва смо се колега и ја сналазили да пронађемо свој хотел у низу уских сличних уличица, јер се разликовала само једна зграда по томе што је имала на себи натпис на енглеском (био је то „Токyо Нандс“), остало је било на јапанском.

МОЈЕ књиге су распаковани кофер сећања, поручио је Емир Кустурица захваљујући се на награди „Печат херцега Шћепана“, која му је уручена синоћ на херцегновском Тргу од ћирилице. Писање сваке нове књиге, како је рекао, чини веће задовољство него рад на претходном наслову, јер стваралаштво је непрестани покушај да се прекине властита сенка на месечини.

У разговору с неким српским издавачима сазнајемо да они ипак праве равнотежу између ова два писма, да неке ауторе или едиције штампају искључиво на ћирилици, али да књиге које намеравају да предложе дистрибутерима из окружења, ипак објављују на латиници.

Министарство спољних и европских послова Хрватске неће реаговати на протестну ноту српског министарства због промене Статута Града Вуковара, којом је са натписа на јавним институцијама протерана ћирилица, а успут је одржало и лекцију Србији због тога што је уопште упутила ову протестну ноту.

Новинарка је пак неколико пута споменула како је ово 2015. година и нагло завршила разговор захваливши Пуповцу на гостовању.

Одлуку градских власти Вуковара, предвођених ХДЗ-ом, да укину двојезичност, већина Вуковарчана није желела да коментарише, а изазвала је подељене реакције оних који су уопште били спремни да кажу нешто на ту тему.

Ћирилице до даљег неће бити на јавним натписима у Вуковару; тако је одлучило Градско веће тог града гласовима ХДЗ и екстремне Хрватске конзервативне странке коју предводи Ружа Томашић. Али на томе се, по свему судећи, неће завршити — ћирилица ће бити протерана из целе земље.

Зашто ћути Европска унија?

Тај налог комуниста спроведен је злоупотребом српских језичких институција и у њима лингвисгта који су, једини на свету, формално донели правописно решење питања писма језика Срба у двоазбучју, које не познаје светска пракса изван Србије.

Ни у једној од 23 хрватске општине у којима Срби чине трећину становништва ћирилица нема своје место – одлуком из Вуковара се шаље јасна порука.

Вуковарско Градско веће изгласало је данас измене градског Статута према којима нису предвиђене двојезичне табле, односно ћирилично писмо, на градским установама, институцијама, трговима и улицама у Вуковару.