Ова расподела бодова јасно говори о смени генерација у мушком тенису. Алкарас и Синер већ су створили озбиљну разлику у односу на све остале, док Ђоковић практично сам држи корак са новом ером, без подршке јаче „српске колоне“ иза себе.

Посебно забрињава пад осталих српских тенисера. Миомир Кецмановић, Хамад Међедовић и Ласло Ђере испали су из озбиљнијег такмичарског ритма и бележе нагле падове на листи. То показује да Србија тренутно има једну глобалну звезду, али без ширине која је постојала у златном периоду српског тениса.

Истовремено, у првих десет играча све је више младих, физички доминантних тенисера који играју агресивније и брже него икада. То чини Ђоковићев опстанак у топ 3 још импресивнијим, али и све захтевнијим из сезоне у сезону.

Новак и даље држи Србију у светском врху, али иза њега се отвара празнина.

Ако се не појави нова генерација способна за искорак ка топ 20 и топ 10, српски тенис ће у наредним годинама све више зависити од једног човека.