Јачање одбране европских држава једна је од главних тема на састанку министара спољних послова држава чланица, који ће се данас и сутра одржати у Прагу

Европа има само делић одбрамбених капацитета, у домену ПВО, неопходних да заштити свој источни бок, преноси „Фајненшл тајмс“, позивајући се на прорачуне НАТО-а, који откривају размере рањивости овог континента.

Сукоб у Украјини је истакао значај ПВО, што се може видети из учесталих апела Кијева да му се испоруче додатни системи и ракете, како би заштитио своје градове, војску и енергетски сектор, од свакодневних ваздушних напада, пише амерички лист.

Међутим, према подацима људи упознатих са поверљивим одбрамбеним документима, састављеним током прошле године, НАТО државе су способне да обезбеде мање од пет одсто капацитета ПВО, потребних за заштиту чланица Алијансе у централној и источној Европи.

„Способност одбране од ракетних и ваздушних напада био је главни део плана за одбрану источне Европе“, рекао је за „Фајненшл тајмс“ високо рангирани НАТО званичник и додао:

„Тренутно, ми то немамо„.

Јачање одбране европских држава једна је од главних тема на састанку министара спољних послова држава чланица, који ће се данас и сутра одржати у Прагу.

Подсећања ради, поједини европски лидери и војни званичници рекли су да би Русија до краја деценије „могла бити способна да нападне државу чланицу НАТО-а“, а у опширном извештају прошле године, британска влада је „питање заштите од напада из ваздуха“ описала као „најакутније у последњих 30 година“.

Интензивна руска употреба ракета, дронова и веома деструктивних „једрећих“ бомби из периода СССР-а у Украјини је допринела повећању напора чланица НАТО-а да повећају потрошњу за одбрану након деценија смањивања војног буџета.

„ПВО је један од највећих недостатака који имамо. То не можемо порећи“, рекао је други НАТО званичник за поменути лист.

Неуспех европских држава НАТО-а да, у последњих неколико месеци, обезбеде додатну опрему за ПВО Украјини, нагласио је ограниченост залиха скупих система који се веома споро производе.

То је такође подстакло и низ преклапајућих иницијатива у покушају да се пронађу дугорочна решења. Тако је прошле године, Немачка покренула своју иницијативу „скај шилд“, са више од десет других земаља ЕУ, за развој заједничког система ПВО користећи технологију коју су развили САД и Израел.

Међутим, Француска је јавно критиковала предлог и понудила супарнички концепт иза којег стоји мањи број савезника, што је додатно закомпликовало читаву ситуацију.

Такође, прошле недеље Пољска и Грчка су позвале Европску комисију да помогне у развоју и евентуално у финансирању „пан-европског“ система ПВО, а председница овог тела Урсула фон дер Лајен наговестила је да би подржала такав предлог.

У писму којој су фон дер Лајеновој упутили грчки и пољски премијери, наводи се да је ПВО „значајна слабост“ у европској безбедности, као и да их је сукоб у Украјини „научио лекцијама које се више не могу игнорисати“.

Повећање производње јефтиних дронова великог домета, које Русија све чешће користи у Украјини, додатно је допринело забринутости европских држава, наводи „Фајненшл тајмс“.

„Напади на великим дометима више нису својство које се може приписати суперсилама“, рекао је један од саговорника.

Међутим, упркос свим страховима и покушајима да се створи противваздухопловна заштита на нивоу читаве Европе, упитно је колико је овај процес изводљив.

„Покушаји да се унапреди командна и контролна инфраструктура ПВО у власништву НАТО-а,  никада нису уродили плодом“, закључује Џек Ватлинг, истраживач са лондонског института РУСИ.

Извор: rt.rs

Ознаке: Европска унија, наоружање, НАТО, пво, Русија, Украјина