Захарова о економској ситуацији у ЕУ: Брисел наставља да сече грану на којој седи

12:10 31.01.2024.

Упркос чињеници да су руски економски показатељи далеко бољи од оних у ЕУ, Европљани настављају да причају приче о "уништавању руске економије" уз помоћ санкција, навела је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова

Економска ситуација у Европској унији наставља да се погоршава, али антируски и у суштини проамерички лоби наставља да генерише мере које су самоубилачке за тамошњу економију, указала је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова на данашњем брифингу.

„Европска унија, због апсолутно непромишљене политике свог руководства – не само у односу на Русију, већ и у другим областима – безнадежно губи своје позиције и предности, губи своје шансе да у догледној будућности постане стабилан и стратешки аутономан центар мултиполарног света“, нагласила је она.

„Стабилност ЕУ је нарушена сопственим деловањем. Звучи као парадокс, али Европска унија, која и даље претендује на водећу улогу у светској економији, своју економску политику гради у нади да ће је временске непогоде заобићи – „зима неће бити хладна, лето вруће, а жетва оскудна“, навела је Захарова.

Притом, упркос чињеници да су руски економски показатељи далеко бољи од оних у ЕУ, Европљани настављају да причају приче о „уништавању руске економије“ уз помоћ санкција, навела је.

Шта кажу бројке?

Према последњим подацима статистичког бироа Европске уније „Еуростат“, подаци о динамици БДП-а ЕУ у трећем кварталу 2023. године ревидирани су на горе, чак и у односу на децембарске процене, прецизирала је Захарова.

Уместо нултог кварталног раста, он износи 0,1 процената, додала је.

Према резултатима четвртог квартала прошле године, како су предвиђале прогнозе, највероватније ће бити забележен и негативан раст БДП-а, навела је Захарова.

Притом, и Европска привреда је од јесени 2023. године у стању стагнације, узроковане високим ценама енергената, пооштравањем монетарне политике Европске централне банке и падом интересовања потрошача усред незапамћене инфлације, додала је она.

Званична стопа незапослености у ЕУ у новембру 2023. износила је 5,9 просто. Истовремено, већина земаља је практично исцрпела могућност стимулисања привреде кроз буџетске субвенције, истакла је Захарова.

„У трећем кварталу 2023. године укупан износ јавног дуга земаља ЕУ према БДП-у износио је скоро 83 посто“, навела је Захарова и додала да је и индустријска производња у ЕУ константно стагнирала током 2023. године, о чему сведоче подаци „Еуростата“.

Индустријалци су приморани да плаћају струју скоро дупло више него у САД, због чега је дошло до сталног пада нових поруџбина и обима производње, оценила је портпаролка руског МСП-а.

У новембру 2023. године производња капиталних добара – зграда, машина и опреме – пала је за скоро 9 процената, указала је Захарова и додала да то указује на неспремност привредних субјеката да улажу у стварање нових производних капацитета.

„Европском удружењу произвођача аутомобила је у децембру 2023. године опала продаја нових аутомобила, и то у Немачкој за 23 процената у поређењу са истим периодом 2022. године, што је повукло цифру у целој ЕУ у минус (на 3,3 процената). Истовремено, током овог периода пала је продаја електричних возила и то за 47,6 процената у Немачкој и за 16,9 посто у ЕУ у целини“, рекла је она.

Али, очигледно све ово није довољно за Брисел који наставља да „сече грану“ на којој седи, оценила је Захарова.

Дванаести пакет антируских санкција усвојен у децембру прошле године већ је задао озбиљан ударац белгијском Антверпену – „светској престоници дијаманата“, кроз коју је пролазило 80 до 90 посто драгоцених сировина, 50 посто брушених дијаманата и 40 посто индустријских дијаманата, додала је.

Међународне банке мењају своју кредитну политику, с обзиром да су увиделе да је посао са дијамантима у Антверпену „токсичан“ и да многе фирме преносе пословање тамо где одржавање је повољне пословне климе изнад политичке, приметила је.

Тренутно се Летонији, Литванији и Естонији предлаже да забране увоз руске хране у ЕУ, како би се, очигледно, повећала потрошња америчких, генетски модификованих производа, или украјинских, узгајаних и произведених на земљиштима и предузећима које у суштини припадају америчким корпорацијама, оценила је.