Прочитај ми чланакЗа разлику од јужних, ови Словени не одустају од протеста. У Пољској се 11. дана заредом масовно протестује против пресуде Уставног суда којом је готово потпуно забрањен вештачки прекид трудноће, јер више на њега немају право труднице које би родиле бебе са тешким оштећењима, деформитетима и болестима, а жртве силовања морају прво да докажу то кривично дело на суду и после жалби евенуталног силеџије сачекају пресуду (практично немогуће за само 9, 10 недеља, након чега је абортус и медицински забрањен).
Истовремено, народ протестује и против корона диктатуре, укидање слобода и права и пркоси забрани окупљања и ношењу маски.
Окупљени су у бројним градовима изашли на улице упркос мерама забране скупова више од пет особа због епидемије коронавируса, највише у Варшави.
Маршеви и скупови се одржавају мирно, а неки демонстранти су у суботу носили хризантеме као подсетник на дан Свих светих (задушнице по католиком календару), који је у Пољској државни празник.
Протести су почели одмах пошто је Уставни суд Пољске 22. октобра одлучио да је абортус чак и због дефекта фетуса установљеног код лекара – неуставан и забрањен. Тиме је забранио најчешћи од неколико законских основа за окончање трудноће у тој доминантно католичкој земљи.
Према тој одлуци, абортус у Пољској дозвољен је једино у случају силовања, инцеста или претње здрављу и животу мајке, што су претходних година били разлози за око два одсто легалних прекида трудноће у Пољској.
Жене и девојке се плаше и изражавају бојазан на друштвеним мрежама да ће након тога уследити масовно насељавање миграната који ће их силовати, а оне бити приморане да им рађају децу јер је абортус забрањен, будући да су мигранти масовно силовали Немице у Келну током једне новогодишње ноћи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 1, 2020
„Сви смо на улици, власт жели рат“
„Полиција, здравствени радници, возачи, професори, и жене и мушкарци, сви смо на улицама сваки дан, заједно, спремни на дугу борбу за слободу, а власт се плаши онога што би могли да учинимо. Влада у Пољској позива на насилни одговор демонстрантима и жели рат. Пре би пристали на жртве, него да повуку срамну одлуку о забрани абортуса“, прича за Нова.рс Александра Самонек, активисткиња из Кракова, која данима шета у протестима и диже свој глас у борби за слободу и демократију.
“Сваки дан је све више људи на улицама, а у петак смо оборили рекорд. Генерал Јарослав Симцик, командант полиције, тврди да је око 430 хиљада људи учествовало у преко 400 протеста широм Пољске” прича Александра.“Нећемо попустити упркос притиску и претњама Владе. Власт је до сада одбила сваку сарадњу са протестним одбором. Штавише, Јаросав Качински, лидер Владе и владајуће странке, позвао је навијаче и десничарске групе да нападну демонстранте, покушавајући да започне грађански рат у Пољској“.
„Наш основни захтев је тренутна оставка актуелне владе, па ће победа вероватно захтевати огроман напор свих грађана Пољске” објашањава саговорница. Они желе да направе раздор у народу. Контрола жена је средство за контролу целокупне наше заједнице! Поврх тога, и на несрећу религиозних чланова покрета, социјална филозофија католичке цркве је оружје против пољског друштва, као што је и ислам оружје против арапских заједница и њихових погледа на свет”.
“Полако проналазимо начине да фрустрацију и беспомоћност претворимо у конструктивну акцију, али што је још важније, градимо солидарност чија је снага упоредива само са оном из протеста 1989., која је довела до пада комунизма. Као друштво учимо како да одржимо слогу упркос нашим разликама. Овај процес је почео одавно, али ако нам се придружите на улици, видећете да је напокон ‘опипљиво’ почео да даје плодове”, поручује ова Пољакиња.
„Организаторима протеста прети казна и до осам година затвора. Ове репресије само доливају уље на ватру. То је јасан сигнал да нас се влада плаши, страхују шта бисмо све могли да чинимо, па морамо јуришати напред. Већ су се догодиле одређене промене које су историјски значајне. Никада раније нисмо видели да се полиција отворено придружила општем политичком протесту, заједно са здравственим радницима (усред корона кризе), особљем јавног превоза и возачима, универзитетима, школама и многим предузећима у приватном сектору, нарочито четврта највећа банка у Пољској, мБанк”.
„Не плашим се хапшења, мислим да је то мало вероватно. Како можете ухапсити пола милиона људи, и то пребројавајући их? Полиција нерадо користи било какве незаконите или неправедне мере против нас. Изузев појединачних случајева, чини се да су људи постигли споразум са полицијом, где се хапшења дешавају само након неког облика опасног понашања, попут ношења оружја на протест. Надам се да ће се тај споразум одржати, упркос владиним покушајима да га сломи. Што се тиче хапшења организатора, прво ће бити потребно време да се њихове радње инкриминишу, а затим да се спроведе потпуна истрага од случаја до случаја. То нам даје довољно времена за децентрализацију покрета и расподелу одговорности на више људи него што систем може да поднесе”, објашњава Пољакиња тактику демонстраната.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 1, 2020
„Власт шаље навијаче и спинује у медијима“
“Јарослав Качински чини све да дође до грађанског рата, позива навијаче и десничарске групе да зауставе протесте по сваку цену, да нападају демонстранте или полицију, сугерише у медијима да је срж сукоба одбацивање католичке вере и традиције?! Трудимо се да не одговарамо на нападе на демонстранте и задржимо фокус на оставци владе и одвајању државе од католичке цркве, да не подлегнемо владиној пропаганди. То отвара нове могућности женама и мушкарцима и у другим земљама Централне и Источне Европе” објашњава Александра.
Учили смо на грешкама, баш као и Срби
“После онога што сам доживела протекле недеље, могу отворено да кажем да сам поносна на све своје суграђане. Способни смо да учинимо много више него што смо мислили. Као и ви у Србији, тако смо и ми у Пољској имали серију краткотрајних протеста у прошлости и то је била катастрофа. За многе Пољаке једина алтернатива била је – емиграција! Није нам дозвољено ни да претпоставимо да имамо било какав осећај власништва над нашом политичком, социјалном и економском стварношћу. Сада, међутим, мислим да је најважније да су протести све чешћи и све јачи. Учили смо – и још увек учимо – на својим грешкама и сигурна сам да су и грађани Србије учили на својим. Живети демократију је сложен процес који морамо савладати као заједница и за то је потребно време. Међутим, ако истрајемо и прилагодимо се, без обзира на то колико пута не успемо, на крају ћемо превладати” поручује активисткиња Александра Самонек, у разговору за Нова.рс.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 1, 2020
