НИЈЕ проблем у томе што је Хилари Клинтон очигледно дубоко болестан човек. То је сада јасно свима, чини се.

Америка је, међутим, већ бирала за председника 73-годишњег човека с букетом онколошких болести и очигледним обележјима старачке деменеције. И ништа. Велики председник по њиховом мишљењу.

И смртно болесног председника, који је умро након годину дана. Знајући да је смртно болестан. И ништа (а то није био Рузвелт).

И очигледне лудаке је бирала. И алкосе – и то какве, и то не једног! А тек преваранте… Довољно је само Хардинга да поменемо.

Америка, америчко друштво ће „сварити” сваког председника који ће бити потребан њеној аристократији.

Америка је политички сваштоједна и морално плуралистична (назовимо то тако), у њој се још увек поштује спољна пристојност, али граница те пристојности сваке године постаје све нејаснија.

И поводом Клинтонове ће објаснити да је то „добро за демократију”.

Узгред, Брак Обама је показао како ниско може да се спусти „граница пристојности”, зар не?

Тако да прогурати на функцију председника очигледно нездраву даму, у сваком смислу, и није неки проблем. Ако се жели.

Проблем је у томе што Хилари, изгледа, почињу да „не желе”. Трампа још увек нису „пожелели” (мислим и да неће), а Хилари су престали да желе.

И управо зато се толико говори и испирају се уста (макар и у формату „не, она није могла…” или „не, она је препоштен човек” – али се испирају) свим њеним „зачкољицама”.

Између осталог, здравственим. Није се толико битан случај догодио на комеморацији, да би се толико форсирао.

Знате на шта бих ја обратио пажњу?

На Хилариног потпредседника – то би било логично, али је превише очигледно и може и да не упали…

Већ бих гледао ко може да постане лидер већине у Представничком дому Конгреса, тј. председник.

Извор: fakti.org

Ознаке: Америка, САД, Хилари Клинтон