Прочитај ми чланакБосна и Херцеговина је главно упориште турског утицаја у региону, пише швајцарски Ноје цирхер цајтунг.
Разлог је – Ердоганов политички ислам има савезника у председнику СДА и члану Председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу.
“Откако је Реџеп Тајип Ердоган 2003. године преузео власт у Турској, та земља стално наглашава културолошку и историјску повезаност са муслиманским друштвима на Балкану. При том се заједничка прошлост региона у Османском царству приказује у новом и повољном светлу. Стотине грађевинских споменика из те епохе је спасено и често скупо рестаурирано. Турска се представља, не само као наследница империјалне традиције, већ и као модерна муслиманска држава, оријентисана ка привредном расту, која без проблема спаја религију и економски напредак.
Тако су успостављене блиске везе са муслиманским религијским заједницама на Балкану и етаблирана мрежа школа под турским руководством. Тај програм се с правом означава као ’неоосмански’, јер он повезује повратак на традицију и историју с циљем да се повећа политички и идеолошки утицај Турске.
Што се тиче подручја образовања, ту Турска без сумње даје велики допринос у модернизацији муслиманског друштва на Балкану“, пише Ноје цирхер цајтунг о турском утицају на Балкану. Лист такође наводи да је унутартурски конфликт између Ердогана и Гуленовог покрета пренесен и на Западни Балкан.
“Браћа“ Ердоган и Бакир
Швајцарски лист оцењује да је Босна и Херцеговина главно упориште турског утицаја у региону. “Разлог за то је што Ердоганов политички ислам има идеолошког савезника у председнику Странке демократске акције и члану Председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу. Ердоган редовно подржава свог ’брата Бакира’ на изборима. Политичка и економска повезаност између њих двојице, веома је велика“, пише Ноје цирхер цајтунг.
Лист оцењује да је долазак Ердоганове Странке правде и развоја (АКП) на власт у Анкари довео на власт и нову, религиозну елиту која има сасвим другачији поглед на Балкан од њених кемалистичких претходника: “Она на Балкан није гледала као на периферију или проблематичну зону, већ као на језгро старог царства из којег потичу њени бројни успешни везири и генерали.
Тако је формулисана нова политика која би пре свега средствима ’меке силе’ требало да изврши утицај на, највећим делом секуларно муслиманско становништво“, пише швајцарски лист и оцењује: “Централни предуслов за улогу Анкаре на Западном Балкану, јесте сумња бројних муслимана у то да је Европска унија спремна за пријем тих земаља у своје чланство. Турска се тренутно представља као нелиберална аутократија. И док утицај ЕУ нестаје, на Западном Балкану се формирају сличне форме политичке владавине.“
Дугачак списак жеља
Немачка канцеларка Ангела Меркел састаје се у четвртак (2.2.) са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у Анкари. Берлинер цајтунг доноси текст под насловома “Списак жеља за Меркелову је дугачак“. Ово је прва посета Меркелове Анкари након неуспелог пуча у Анкари 15. јула прошле године. “Турски војници који траже азил у Немачкој, однос две стране према покушају пуча, обостране оптужбе због застоја у спровођењу споразума о избеглицама: за разговор има много тема“, пише Берлинер цајтунг. “
Још раније је канцеларка критикована због путовања – пре свега због тренутка у којем путује: Ердоган, наиме, у априлу планира референдум о уставној реформи којом жели да повећа своја овлашћења. То што га Ангела Меркел сада посећује, Ердоган ће да прода као подршку свом реформском курсу, упозорава опозициони политичар Кемал Киличдрагуглу.“
