Прочитај ми чланак
Давне 1961, један агент ЦИА и ја смо покушали да заврбујемо Томаса Лејуса, који је 1959. Совјетском Савезу донео титулу на мушком омладинском турниру на Вимблдону. Одвели смо га у Кафе Ројал (Café Royal), где су некада седели великани попут Оскара Вајлда. Агент је проговорио први: „Томасе, ако одлучиш да останеш на Западу, даћемо ти аутомобил Форд са аутоматским покретним кровом, велики електрични фрижидер, и удобан живот у Америци.“ Томас је био факултетски образован, па се почешао по глави. „Значи, предлажете ми да напустим Пушкинову отаџбину у замену за аутомобил са аутоматским кровом и фрижидер?“
„Ко је, ког ђавола, Пушкин?“ запенио је агент. „За кога он ради?“ Ту сам онда ја интервенисао, и предложио да пробамо мојим путем. Али ручак је већ био упропаштен.
Томас је био добар и образован човек, али је после запао у невољу када је убио жену – пошто је ухватио на делу у прељуби. Као добитник ордена Стаљина, у Гулагу је провео само осам година. Тридесет година касније, у Палерму, поново смо се срели на турниру за сениоре. Изгледао је сломљено, али ми је рекао да ни за чим не жали. Типично руски.
„Неоконзерве“ које воле да звецкају оружјем не узимају у обзир љубав коју Руси осећају према својој земљи. Мистична је то љубав, према Мајци Русији и Мајци Цркви, обликована кроз хиљаду година патње, страдања и рата. Немачки генерал Хасо фон Мантојфел (Hasso von Manteuffel) једном ми је рекао да му никада није било јасно са каквим су жаром и упорношћу изгладнели цивили бранили Лењинград под немачким бомбама, а камоли војници. Солжењицин је писао о томе како је био запањен и посрамљен када је његов батаљон ликвидирао Русе који су пребегли на страну Немаца. Био је то прави кошмар, писао је, док су очајнике који су се борили под Власовом мучили и убијали као бесне псе. Док су бичевали немачког официра, овај је молио капетана Солжењицина, као човека, за милост. Велики писац је ћутао.
Руска природа је окрутна, па су такви и њени становници. Али бране ту и такву земљу као животиње своје младунце, што никада неће бити јасно колумнистима западних новина. Руска географија је једноставна: што је граница према Европи више на западу, то ће дуже неки будући Наполеон или Хитлер морати да маршира према Москви. Велики Џорџ Кенан (George Kennan) званично је изјавио да НАТО и САД после пада комунизма чине велику грешку изоловањем Русије. Кенан је познавао карактер Руса боље од незналица у вашингтонском Кружном путу. Неизабране бирократе из ЕУ су својим покушајем да придобију Украјину само показале до које мере су будале, потпирујући антируска осећања у земљи која је постала Украјина тек 1991, а пре уласка у СССР била збир спорних крајина. Као што сам написао у једном листу, Украјина која би се одрекла Русије зарад ЕУ била би попут човека који из кревета избацује Аву Гарднер да направи место за Хилари Клинтон.
После педесетогодишње антисовјетске пропаганде, „неоконзервама“ не прија чињеница да руски народ није наш непријатељ. Руси су она врста нормалних људи које је овде сликао Норман Роквел: сељаци који хране живину и иду у цркву; деца која се играју у снегу; војници који одлазе у рат и на станици остављају уплакане мајке. Приземне провокације попут спискова Јевреја које наводно деле Руси на истоку Украјине лажи су попут оног фамозног „оружја за масовно уништење“ које су „неоконзерве“ измислиле пре 12 година како би се оправдао напад на Ирак.
Да разумете шта је Русија довољно је било да гледате отварање и затварање Олимпијаде. Русија није земља лопова и похлепних тајкуна – од којих већина има двојно држављанство у Израелу – већ земља Пушкина, Толстоја, Достојевског и Тургењева, који су, како каже водитељ Би-Си-Си-ја, „знате, били Руси“. Ајде! Руски спортисти побрали су медаље на дику своје земље. И док је Путин гледао церемоније са поносом, Американце – народ под чизмом антисовјетског лобија и идиотских коментатора [Њујорк] Тајмса – представљала је тениски великан и лезбејка Били Џин Кинг (Billie Jean King), као намерна увреда Русима, јер руски закони забрањују хомосексуално подучавање деце. Па ви сад гледајте.
ЕУ је неизабрани политбиро који укида резултате демократских референдума. На челу Русије је увек била, и највероватније ће увек и бити, чврста рука. Председник Обама сада показује своју наивност тако што уводи обновљену верзију хладног рата као стратегију односа са Русијом. А од тога ће бити таман онолико користи колико од слања тенисерке да вређа Мајку Русију.
Аутор је бивши играч грчког Дејвис куп тима и бивши капитен грчке карате репрезентације. Два пута је освојио национално првенство САД за ветеране у џудоу, а 2008. био је светски шампиион у џудоу за старије од 70 година. Од 1967. пише за National Review, а био је колумниста листова London Spectator, London Sunday Times, Esquire Magazine, Vanity Fair, Chronicles Magazine. Године 2002. са Петом Бјукененом основао је магазин “Амерички конзервативац”
