Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Нови председник Венецуеле, Николас Мадуро, ће почетком јуна посетити Русију. Ово представља повод за дискусије између скептика и отпимиста, који процењују перспективе извоза руског наоружања у Латинску Америку.
Кад је у фебруару у венецуеланској луци Пуерто Кабаљо почео истовар већ петог од почетка године брода с руским наоружањем и војном техником, стручњаци су почели да говоре о могућем обустављању уговора о испоруци оружја између Москве и Каракаса. И није се радило само о погоршању здравственог стања команданта Уга Чавеза, већ и о томе што је Венецуела до тада практично у потпуности исцрпила потребе за модернизацијом наоружања своје армије.
За седам година тесне војно-техничке сарадње (ВТС) Русија је Венецуели испоручила огромне количине различитог наоружања, укључујући ловце, хеликоптере, артиљеријске системе, мобилне ракетне комплексе за приобалну заштиту, зенитно-ракетне комплексе С-300 и тенкове. По мишљењу стручњака, данас је војска Венецуеле по степену наоружања спремна за успешан рат с противником који се условно може упоредити с било којим од суседа.
Шеф лабораторије Института за Латинску Америку РАН Виктор Семјонов је подсетио на речи руководиоца државне корпорације „Ростехнологије“ Сергеја Чемезова да је Венецуела тренутно већ засићена оружјем и да нису планиране нове испоруке у скорије време. Осим тога, буџет Венецуеле је веома исцрпљен, и не само захваљујући модернизацији наоружања, истакао је Семјонов за „Глас Русије“:
Уговори о испоруци наоружања су закључени на око 11 милијарди долара. Притом су 2012. године сви финансијски ресурси Венецуеле били усмерени на то да се обезбеди победа Уга Чавеза на октобарским изборима за председника, а на децембарским за изборе губернатора – његових присталица. И то нису само сопствени ресурси, већ и позајмљени. У току последњих година Кина је позајмила Венецуели тридесет шест милијарди долара. Тренутно дефицит буџета Венецуеле износи око тринаест процената, а инфлација и темпо раста БДП су једнаки нули. Природно, биће тешко куповати нешто у таквим условима.
У видљивој перспективи ВТС између Москве и Венецуеле углавном може да се развија у области одржавања испоручене војне технике, сматра Виктор Семјонов. Није искључено да ће бити завршена још два заједничка војно-техничка пројекта: пуштање у погон фабрике за производњу аутомата Калашњикова и отварање центра за одржавање руских авиона који су купљени и у другим земљама Латинске Америке.
Уједно, неки аналитичари сматрају да руски извоз оружја није успео да обухвати све области одбрамбених потреба Венецуеле. Пре неколико година тадашњи руски председник Дмитриј Медведев је након састанка с Угом Чавезом говорио новинарима о жељи Венецуеле да купује у РФ и поморско наоружање. Радило се о дизел-електричним подморницама класе „Варшављанка“, патролним моторним чамцима по пројекту 14310 „Мираж“ и десантним моторним чамцима на ваздушном слоју по пројекту 12061 „Мурена“. Међутим, проблем је у томе што се у области војно-поморских набавки Венецуела засад не оријентише на Русију, већ на Европску унију, истакао је главни уредник часописа „Народна одбрана“ Игор Коротченко.
Даљи развој војно-техничког партнерства између Каракаса и Москве, по мишљењу низа стручњака, такође може да омете и то што је нови председник Венецуеле Николас Мадуро променио спољнополитички правац земље. Посета новог лидера Венецеуеле Москви која је планирана за 1-2. јун вероватно ће разјаснити ово питање. По речима Коротченка,
Наравно, може бити извесних нијанси. Али бизнис оружја је врло специфична ствар и све зависи од успешно обављених преговора и од тога како уговорне стране схватају корист од партнерства. Зато о Венецуели не бих износио песимистичке процене, поље за сарадњу остаје. А у вези с тим да ли ће бити нових уговора ипак сам оптимиста и рачунам на то да ће их бити.
РФ је за буквално неколико година изгубила тржиште оружја у Ирану и Либији, замрзнуте су испоруке наоружања Сирији. Ипак, Русија је постигла рекордну испоруку у току последњих година од преко 15 милијарди долара. За ово су у великој мери заслужни руски произвођачи конкурентног наоружања. Ускоро ћемо сазнати за нове уговоре с државама које никад нису биле традиционални купци руског оружја. И ако се претпостави неповољан сценарио развоја ВТС с Венецуелом, Русија ће наћи могућност да овај неуспех надокнади на другим тржиштима.
