Прочитај ми чланакЗапад је ушао у „титанску битку” са Русијом за будућност читавог глобалног финансијског система, ово мишљење изнео је колумниста Роберт Фарли у чланку за америчко издање 19FortyFive.
Након почетка специјалне операције у Украјини, САД, ЕУ, Велика Британија и Јапан покренуле су антируску кампању, изражену у „санкцијама таквих размера какве до сада нису виђене у светској финансијској историји“.
Конкретно, подсетио је аутор, 300 милијарди долара девизних резерви које је Русија држала у иностранству заправо су замрзнуте. Међутим, санкције су омогућиле Москви да користи своју замрзнуту имовину за плаћање камата на државни дуг без кашњења.
Поред тога, неколико великих руских банака је искључено из платног система СWИФТ. Међутим, званична Москва је предузела кораке да заштити и ојача националну валуту и захтевала је да страни потрошачи енергената плаћају гас и нафту у рубљама.
Почетком децембра ступиле су на снагу нафтне санкције, Европска унија је престала да прихвата руску нафту која се транспортује морем. Земље Г7, Аустралија и ЕУ увеле су горњу границу цене руске нафте која се испоручује на овај начин на 60 долара по барелу.
Заменик премијера Александар Новак је у одговору, коментаришући ситуацију, изјавио да Русија неће прихватити горњу границу цена горива, чак и ако би морала да смањи производњу.
Русија и Запад, закључује Фарли, ушли су у „титанску битку” за будућност читавог глобалног финансијског система.
Марин Ле Пен оценила је 8. децембра вођење енергетског рата са Русијом у време када је у Француској искључена струја, а грејање се морало искључити због несташице енергије. Према њеном мишљењу „Не можете да водите енергетски рат против Русије док Француска нема енергију. Ово је глупо “, нагласила је политичарка.
Раније је Фабрицио Касари, колумниста шпанског издања Ребелион, истакао да је политика обуздавања Русије санкцијама довела Европу до економског самоубиства. Према његовом мишљењу, САД су успеле да остваре своје циљеве у вези са актуелном кризом, прекину односе између Брисела и Москве, успоставе енергетску зависност Европе од САД, а такође и ставе тачку на доминацију евра над доларом. Поред тога, аналитичар је истакао да су „најгори бумеранг“ за Европу биле антируске санкције, које су се показале неефикасне против руске економије.
Од 24. фебруара Русија спроводи војну специјалну операцију денацификације и демилитаризације Украјине. Владимир Путин је њен задатак назвао „заштитом људи који су већ осам година били изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“.
Према речима председника, крајњи циљ операције је ослобађање Донбаса и стварање услова који гарантују безбедност саме Русије.
Запад је појачао санкциони притисак на Русију након почетка специјалне војне операције. То је довело до виших цена струје, горива и хране у Европи и САД.
Владимир Путин је политику обуздавања и слабљења Москве назвао дугорочном стратегијом за западне земље. Према његовим речима, санкције су задале озбиљан ударац целокупној глобалној економији. Шеф државе је напоменуо да је главни циљ Запада да погорша животе милиона људи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2022
