Балкански пут свиле би омогућио мултиполарни утицај у срцу Европе. Али ову визију је немогуће остварити ако Република Македонија, витално геополитичко уско грло, доживи дестабилизацију сиријског или украјинског типа.

Како се Македонија креће ка плану одржавања превремених избора, показује се да је опозиција забрињавајуће спремна за још један покушај хибридног рата, тврди амерички аналитичар руског порекла Ендрју Корибко.

Република Македонија се храбро изборила против обојене револуције у мају 2015. године, када је десетине хиљада грађана изашло и дало јавну подршку својој влади. То је био први пут да је покушај обарања владе спречен мирним демократским отпором, а снаге безбедности су такође одигрле кључну улогу разбијањем албанске терористичке групе у Куманову, која је планирала да изврши удар док је земља била ометена планираним опозиционим протестима.

Скоро годину дана касније, поново се појавила иста претња обојене револуције и неконвенционалног рата, иако у нешто измењеном облику и промењеном домаћем и међународном окружењу. Ипак, униполарна геополитичка игра остаје иста. ЕУ је дипломатски интервенисала у периоду после неуспелог покушаја обрањања власти и довела обе стране за преговарачки сто.Споразум из Пржина предвиђа оставку Николе Груевског, привремену владу и изборе 24. априла. Анкете показују да ће владајућа странка ВМРО-ДПМНЕ вероватно сигурно победити, а уплашен изгледима губитка избора, лидер опозиције Зоран Заев је навео да бирачки спискови нису у складу са очекивањима његове странке и изненада изјавио да ће његова странка бојкотовати изборе.

Уверен да нема наде за победу, Заев се превентивно понаша као губитник и прети да подрије стабилност Македоније. Прошлогодишњи тероризам у Куманову и покушај обојене револуције су највише изазвани одбијањем увођења санкција Русији и жељи да се Македонија укључи у енергетски пројекат Турски (Балкански ток), који је суспенодован, али би могао одмах да буде обновљен када би турска опозиција некако успела да збаци Ердогана.

То би требало да значи да ако нема Балканског тока, нема ни потребе за новим покретом против владе. Али, у међувремену, Македонија је постала чврст партнер Кине у вези њеног пројекта саобраћајног повезивања региона. Пекинг намерава да изгради брзу пругу између Будимпеште и Београда,а очекује се да се овај пројекат продужи до Скопља и велике грчке луке Пиреј.

Овај пројекат симболизује Балкански пут свиле који ће омогућити прилив мултиполарног утицаја право у срце Европе. Али ову визију је немогуће остварити ако Република Македонија, витално геополитичко уско грло, доживи дестабилизацију сиријског или украјинског типа.

Једноставно речено, у одсуству алтернативног глобалног трговинског пута, а у случају распада Македоније, цео Балкан би неизбежно постао плен ЕУ и НАТО након неког времена, а Србија и Република Српска би вероватно капитулирале, силом или слободном вољом.

Три значајна фактора данас утичу на стабилност Македоније.Премијер Груевески је увек исказивао намеру да се Македонија придружи ЕУ и НАТО, али он није хтео да то омета способност његове земље да прагматично сарађује са Русијом и Кином. Његово одбијање да постане марионета попут црногорског премијера Ђукановића и његова жеља да остане независтан у новом Хладном рату је био велики минус у очима Вашингтона. Груевски и даље заступа прозападне ставове, али наставак инфраструктурне сарадње са Кином и економска сарадња са Русијом откривају да он и даље остаје веран својој првобитној мултиполарној визији.

Иредентистичка политика „Велике Албаније“ је одувек била претња за Македонију, а може се догодити да се опет деси неки слично прошлогодишњим догађајима у Куманову што би се поклопило са најављеним бојкотом опозиције. Коначно, Македонија је погођена и кризом „избеглица“, који кроз земљу прелазе без надзора, тако да постоји ризик уласка и терориста ИСИЛ. Политичка клима у Македонији је ровита, и то чини веома опасну ситуацију коју би терористи могли лако да искористе.

Извор: Спутник

Ознаке: Кина, Македонија