Прочитај ми чланак
Книн, неславни рекордер у сиромаштву
Откако је Книн припао Хрватској и из њега протерани Срби, град сваке године све више пропада и нестаје – и аутопут га је заобишао, криза се продубила, па град тоне у црне бројке.
Новац заобилази крај
Направили су неколико предузетничких зона, рачунају на ветроелектране и производњу еко-енергије.
Но, путеви новца засад заобилазе кнински крај.
„У центру Книна се, ипак, нешто гради. Црква.
И то највећа у Хрватској.
Бит ће висока готово 30, а дуга 80 метара и делом се финанцсира из државног буџета – с десет милиона куна, односно 1.316.000 еура“, јавља Кос.
За тај се новац, рачунају Книњани, могла отворити и мања фабрика с неколико десетака радних места.
На такву помоћ државе или приватног инвеститора још чекају.
Према званичним подацима чак 25 посто становника Книна у Хрватској живи од социјалне помоћи (милостиње). Вуче и проблеме из ратних времена.
Кад немате ништа и комад хљеба може вам извући осмех на лице, каже данашњи становник Книна, Мато Мракић. Сретан је што барем у народној кухињи може појести топли оброк.
„Чим нема посла, чим нема новаца – не видим неку будућност. Оно, све се врти у неком кругу.“
У зачараном кругу сиромаштва Книн је постао неславни рекордер у хрватској држави – на социјалној помоћи преживљава његов сваки четврти становник, готово 5700 људи. Центар за социјалну помоћ проверио је – није ријеч о преварама.
Јосипа Буздовачић, директор Центра за социјалну помоћ у Книну, каже: „Током 2013. године провели смо такозвану блиц-ревизију која је трајала три мјесеца, гдје нисмо нашли некакав знатан број корисника који су злоупотребљавали право на тадашњу помоћ за уздржавање.“
Книн није међу најскупљим градовима, но куповна моћ грађана је ниска. Жале се да је приватних послодаваца мало. Већина радника плату прима из државног буџета. А 52 посто оних који су се лани запослили – посао су нашли у другим градовима. Проблем је и ниво образовања незапослених.
Владислав Сушиловић из Хрватског завода за запошљавање Книн каже: „Највећи део тих особа (56,5%) је са завршеном средњом стручном спремом. Међутим, има и 15,7 посто особа које немају завршену основну школу.“
Велики дио младих који наставе школовање на факултету, никад се не врате.
Книн је подручје посебне државне бриге, што би требало олакшати живот. Али из године у годину, права и повластице све су мање. Проблеме, кажу у управи, вуку још од рата.
Никола Блажевић, замјеник градоначелника Книна, објашњава: „Након „Олује” доселио је велики број Хрвата из Босне и Херцеговине, људи који у правилу немају своје земљиште, који су незапослени и који по природи ствари имају право на социјалну помоћ.“
