Прочитај ми чланакУкрајинска контраофанзива је на мртвој тачки, пише Ричард Кемп за британски Телеграф.
Како се наводи у тексту чије делове је пренео Јутарњи лист, требало је да украјинска контраофанзива постигне стратешки пробој против руске одбране или да Русе довољно исцрпи и изазове колапс непријатељских снага и истовремено да „погура“ западне земље да задрже своју подршку Кијеву.
Све то требало је учинити пре зиме када ће оклопни маневри постати неодрживи. Али, сада смо на тој точци, а није дошло ни до пробоја ни до исцрпљивања. Нити су такви успеси на видику, пише Кемп.
Уместо тога, контраофанзива атрофира према мртвој тачки, без икаквих изгледа да пробије руску јако утврђену одбрану с тренутним војним способностима. Чак и ово може бити оптимистично гледиште, јер Русија недвосмислено припрема властиту офанзиву против истрошене украјинске војске.
Кемп сматра да је контраофанзива могла да успе да су САД и европске земље помогле у довољној мериа, али нису успели у томе, пружајући само довољно војне помоћи да се Украјина бори, али ни близу довољно да осигурају победу против тако моћног непријатеља.
Сваки корак био је обележен одуговлачењем и невољношћу да се Украјини дају алати који су јој били потребни да доврши посао.
Као пример Кемп наводи месеце неодлучности САД које су тек у октобру коначно испоручиле ракете дугог домета АТАЦМС које су могле бити одлучујуће да су послате раније, док су борбени авиониц Ф-16 који би умножили украјинску борбену моћ још увек далека визија.
Иза овог неуспеха била је успешна руска кампања одвраћања. У време када је храбра акција била неопходна, на претње Москве ескалацијом дочекане су с бојажљивошћу и страхом.
Вашингтон је дао предност избегавању одмазде у односу на украјинску победу, сматра кемп И додаје да се Бајден бојао Путиновог гнева ако снабде Украјину оружјем које би могло погодити руску територију.
Ипак, показујући испразност својих претњи, када је АТАЦМС први пут коришћен прошлог месеца, Путин их је умањио, тврдећи да оружје „не може променити ситуацију на првим линијама фронта“.
Све је то оставило Украјину у тешкој ситуацији. Европски челници, од којих су се многи колебали од самог почетка, сада имају мало наде да ће своју војну помоћ видети претворену у успех на бојном пољу.
Уморни су од рата и желе да постигну договор с Кремљом како би га окончали. То је признала и италијанска премијерка Ђорђа Мелони у телефонском разговору с познатим руским шаљивџијама: „Видим да је доста умора, морам рећи, са свих страна. Близу смо тренутка у ком ће сви схватити да нам треба излаз“, рекла је она двојици Руса који пренкују највеће светске званичнике.
Подсећа се да је то било још у септембру, а од тада се пажња света преусмерила на Блиски исток где руски савезник Иран распирује регионални пожар.
Путинова стратегија смањивања подршке Запада Украјини није могла бити боље испуњена. Последице сукоба на Блиском истоку такође су створиле све веће бриге код куће, с америчким и европским градовима погођеним масовним протестима против подршке њихових влада Израелу.
У међувремену, америчком председнику Џоу Бајдену се приближавају избори. Спољна политика можда није одлучујући фактор у гласању, али је свакако кључни чинилац.
Бајдену је потребан велики плус како би поништио авганистански дебакл који бескрајно рециклирају његови противници.
Надао се да ће му то омогућити ускрснуће Обаминог нуклеарног споразума с Ираном и историјска нормализација између Израела и Саудијске Арабије. Али оба су сада искључена, барем средњерочно.
Решење рата у Украјини једна је од преосталих опција, па се поставља питање шта ако Бајден одлучи да притисне Украјину на прекид ватре претњом да ће ускратити или смањити америчку подршку?
