Прочитај ми чланак
Затвори ЦИА у Пољској још су под велом тајне, а пољске власти одбијају да Европском суду за људска права предају поверљив материјал и евентуалне доказе из својих истрага о тајним затворима на својој територији.
Пољска одбија да пошаље Европском суду за људска права у Стразбуру поверљив материјал и доказе из своје истраге о тајним затворима ЦИА, иако то значи да суд може да нареди исплату одштете Абд Ел Рахиму Ел Наширију.
Тај саудијски држављанин је тужио Пољску јер су га, како тврди, амерички агенти мучили у тајном затвору у области Мазурских језера.
Ел-Наширија су амерички агенти ухапсили у Пакистану 2002. године под оптужбом да је учествовао у терористичком нападу на амерички војни брод „Коул“ 2000. године.
Саудијац је Пољску тужио Европском суду за људска права у Стразбуру зато што тврди да је одвучен и саслушаван брутално, методама забрањеним на територији САД, али и Пољске, током 2002. и 2003. године између осталог и у наводном тајном затвору у бази Кјејкути на Мазурским језерима.
Летос је суд у Стразбуру прихватио његову тужбу и затражио од Пољске да пошаље материјал из истраге коју као поверљиву воде пољске власти још од 2008. године.
„Одговорили смо да нећемо послати материјал означен као строго поверљив. Послали смо само оно што је јавно, значи општу информацију о истрази. Значи да не одбијамо сарадњу“, истакао је сада портпарол Генералног тужилаштва Матеуш Мартињук.
„Суд у Стразбуру не може да се жали на одлуку пољских власти. Може са њима да се дописује, али такав одговор власти даје Европском суду право да донесе пресуду искључиво на основу тужбе Ел-Наширија“, рекао је за данашњу Газету виборчу његов адвокат Миколај Пјетшак.
Адвокат и пољска Хелсиншка фондација надају се да ће Пољска бити осудјена као и ових дана Македонија због такве сарадње са ЦИА.
„То потврђује да европске земље, међу њима и Пољска, које су сарађивале са ЦИА у борби против тероризма, не могу да избегну одговорност“, рекао је Адам Боднар из Хелсиншке фондације.
Сви пољски званичници, почев од премијера Лешека Милера и председника Александра Квашњевског који су били на челу Пољске у време када је база у Кјекутима стављена на располагање ЦИА, па до садашњих званичника, поричу да су дали било какву дозволу за тајни затвор или да су за њега уопште знали.
Пољска је у тој афери чију истрагу су затражили и Европски парламент и Европска унија, потврдила једино да је постојала тајна сарадња са ЦИА од 2001. године и да је америчкој агенцији стављена на располагање та база на Мазурским језерима.
Захваљујући упорности невладиних организација за људска права и медија, на видело је ипак изашло то да су авиони ЦИА слетали на оближњи војни аеродром Шимани и да су у бази оставили осам до 11 затвореника.
(РТС)
