Прочитај ми чланак
Сваки континент на планети у последњој деценији је претрпео већи или мањи поремећај под утицајем климатских промена, али ако је веровати научницима, последице глобалног загревања Земље могле би да буду и катастрофалне: лед са Гренланда би могао потпуно да нестане, чиме би се повећавао ниво мора за више од 30 стопа, кишна шума Амазон постала би савана, а Аустралија би већ до 2020. године, могла да доживи губитак Великог коралног гребена, уколико се корали не буду адаптирали на топлије воде. Највећем делу Африке за око 30 година биће ускраћена вода, а топљење снега на Алпама погодиће и три петине дивљег света, коме прети ишчезавање.
Бројни светски научници предвиђају катаклизму планете изазвану глобалним отопљавањем
Да ли је глобално отопљавање планете највећа опасност 21. века нико са сигурношћу не зна, али чињеница је да превисоке температуре, циклони и друге временске непогоде већ праве озбиљне проблеме у пољопривреди, а ако је веровати упозорењима научника, ускоро би могао да страда и цео ланац производње хране, те би добар део човечанства могао да остане без хране.
Ову алармантну тврдњу изрекли су у УН и најеминентнији светски научници и метеоролози, а са њима се сложила чак и Светска банка.
– Оно што сам видео застрашујуће је као из научно-фантастичних филмова, па чак и страшније, јер је стварно – рекао је генерални секретар УН Бан Ки Мун после обиласка Антарктика.
Оморина на Аљасци
Пре извесног времена, најсевернију америчку државу Аљаску је захватио топли талас. У највећем граду Енкориџу забележено је 26 степени Целзијуса, а у другим деловима Аљаске било је још топлије. У Талкитни на северу измерено је рекордних 35,5 степени, а близу тог града је незванично забележено 36,6 степени, што је највиша температура икада измерена на Аљасци.
Научници и званичници влада Међувладиног панела за климатске промене, сачињеног од 130 држава, сажели су открића изнета у три извештаја на више од 3.000 страница објављених пре месец дана, која се односе на глобално загревање. Тако су предвидели да ће до 2030. године 40 одсто обрадиве површине Земље бити потопљено. Пораст глобалне температуре од један и по степена Целзијуса, по претпоставкама научника, могао би да отопи зону вечитог леда и у Сибиру, који прекрива 24 одсто копнене масе на северној хемисфери Земље, а испод њега је стотину гигатона угљен-диоксида и метана, чије би одлазак у атмосферу довео до још убрзанијег отопљавања планете.
– Истина је да бројни светски научници предвиђају катаклизму планете изазвану глобалним отопљавањем и да увелико упозоравају на могуће последице, али нисам сигуран да је то отопљавање баш толико убрзано – каже за „Вести“ српски метеоролог Бранко Спаравало, који додаје да ипак није толико у материји климатских промена.
С друге стране, професор Лорд Стерн из Лондонске школе за економију, за британски „Гардијан“ предвиђа да је већ сада извесно да ће се до 2100. године средња температура повећати за више од четири степена Целзијусова.
Угрожено и пиво
Без воде нема живота, то смо давно научили, али ништа нам не гарантује да ћемо је и даље имати с обзиром на брзину којом се глечери топе. Према истраживању које је 2010. објавио амерички Национални савет за одбрану ресурса, до половине века трећина САД суочиће се са несташицом воде. Још једном пићу, омиљеном међу мушкарцима, прети нестанак. Наиме, један од основних састојка индустрије пива је на удару климатских промена – хмељ, који неће одолети порасту температура, па неће бити ни пива!
– Такво загревање пореметиће животе милиона људи широм планете, водећи до масовних миграција и сукоба – упозорава Стерн.
Последице глобалног загревања планете видљиве су и у Србији. Светски климатолози упозоравају да је једна од области која се најбрже загрева на Земљи и регија у којој је смештена Србија, дунавско-карпатски басен, па се иде до фаталистичких предвиђања да би Војводина опет могла да постане Панонско море!?
– Запремина воде у поларним капама осцилира у периодима од 30 година. То су уобичајени циклуси повећавања и смањивања количине леда. Дакле, топљење није неповратно. Нема разлога да бринемо о катастрофи и сценарију потапања Панонске низије, јер се то сигурно неће догодити током нашег животног века, евентуално кроз неколико десетина хиљада година – рекао је за медије Недељко Тодоровић, метеоролог РХМЗ.
(Вести)
