Прочитај ми чланакРуске жељезнице су почеле с убрзаним преусмјеравањем транзита терета, који више не тече преко земаља Балтика и кроз њихове луке, чиме Русија практично гуши балтичке економије.
Литванија тврди како је то “освета Москве” због њеног одбијања да подржи гасовод “Сјеверни ток 2“. То је верзија власти Литваније, које јавности некако морају објаснити оштар пад руског теретног промета кроз њихове луке. Но, прави разлог свега што се догађа, ако погледате ситуацију у цјелини, сасвим је другачији.
Чак и да Литванија хипотетски одобри “Сјеверни ток 2”, ништа се не би промијенило.
Руске Државне Жељезнице су већину терета и жељезничке теретне оператере упутиле да се не користе литванијским лукама, преноси Ројтерс, позивајући се на девет људи који су упознати са ситуацијом. Због тога руски пријевозници за нафтне деривате, ђубрива, угаљ и метале више не користе литванијске луке.
Руске жељезнице су почеле одбијати кориштење литванијских лука у марту и априлу, али највећи број одбијених терета је забиљежен у мају. Прихваћено је за пријевоз само 10% од траженог волумена.
Директор маркетинга твртке “Фрипорт Рига” Едгарс Суна, рекао је како је проток терета из Русије средином априла пао за око 50%.
Литванија води статистику и у мартуу 2017. године је у луку у Риги послао 1,2 милијуна тона терета, у априлу 750 хиљада тона, а у за раздобље од 1. до 15. маја само 45 700 тона. Осим тога, за бројне врсте терета је у првој половици маја промет кроз балтичке луке потпуно заустављен.
Извор за Ројтерс тврди како смањење промета казна за гасне цијеви и наводно је то руска реакција на одлуку владе Литваније која није подржала пројект “Сјеверни ток 2”.
У априлу је министар спољних послова Литваније, Едгарс Ринкēвичс, само рекао да је подршка “Сјеверном току 2” пријетња безбедности државе и не одговара економским интересима земље.
“То је врло озбиљна ствар, а то говори већ дуже вријеме. Нико не зна колико ће ова ситуација ће трајати и што нам је чинити”, за Ројтерс је изјавио један трговац погођен губицима.
Неки истичу да Русија жели преусмјерити проток терета из лука у Литванији у оне руске, а један од саговорника повезује ситуацију с отварањем ријечне пловидбе и побољшаним условима оптерећења у руском Aрктику.
Жељезнице одбацују такве оптужбе и тврде како нема ограничења пријевоза било каквог терета. Но, статистика потврђује да у овом случају литванске луке губе руски терет, док руске луке повећавају транзит.
Но, само прије неколико година је све било другачије. Након распада Совјетског Савеза су готово сви напустили лучке инфраструктуре у балтичким државама, док је Русија једина остала извор промета. Дуги низ година је Русија наставила хранити балтичке економије и сада се ова ситуација коначно почиње мијењати.
Наиме, руско водство је себи поставило велики политички циљ и од 2020. сва руска роба, без изузетка, не смије пролазити кроз балтичке луке.
Бивши шеф руске предсједничке администрације, посебни представник Владимира Путина за околину и промет, Сергеј Иванов, говорећи на састанку с највећим руским пријевозницима прошле године је изнио заповијед на разини државе: сва домаћа роба која се претовара у балтичким лукама од 2020. године ће бити усмјерена искључиво на руске луке и о том питању нема дискусије.
Руске жељезнице већ имају резервни капацитет, а лука Уст-Луга је у стању да одради претовар бјелоруског бензина, дизела и ложивог уља и другог терета.
Дакле, ниједан руски терет за мање од три године не би требао проћи кроз Литанију, Летонију и Естонију.
Сада умјесто кроз луку у Риги транзит може тећи кроз руске луке Мурманск, Aрхангелск и Новоросијск. Међутим, главни добитници ове одлуке Москве су луке у Лењинградској регији и посебно Уст-Луга, која у комерцијалном смислу највише одговара руском транзиту.
То потврђују и статистике. У само четири мјесеца 2017. се теретни промет луке Уст-Луга у односу на исто раздобље 2016. године повећао за 10%. Тако се транзит угљ и кокса повећао за 40%, те износи 8,7 милиона тона. Претовар сирове нафте у луци Уст-Луга је у четири мјесеца ове године порастао за 11%, на 11 милиона тона.
Повећање волумена терета за Европу се шаље жељезницом преко Бјелорусије.
Наравно, Литванија изговор још увијек тражи у ситуацији око гасовода “Сјеверни ток 2”. Но, естонски стручњак Раиво Варе каже “како, чак и када би литванијска влада нагло промијенила свој став о гасоводу, то неће вратити руски терет”.
“Они своје робе шаљу на терминале у својим лукама. То масовни руски терет не би требао тећи преко лука у балтичким земљама су у Москви говорили још почеком ’90-их. Међутим, сада Русија има своје лучке капацитете и нове терминале који су изграђен у раним 2000-им. Сада су балтичке луке су постали резервно мјесто за претовар руских роба”, објашњава Варе за естонску јавну РТВ.
И док балтичке луке биљеже оштар пад транзита руских роба, истовремено се биљежи све већи промет од руских балтичких лука Уст-Луга, Приморск, Вјисотск, Ст. Петерсбург, Виборг и Калињинград.
На примјер, Руске Државне Жељезнице су уложиле 100 милијарди рубаља у развоју инфраструктуре на прилазима луци Уст-Луга, иако су многи у то вријеме критиковали пројект. Међутим, инвестиција се исплатила. У посљедњих неколико година све више руских пријевозника користи ову луку, а ту су и велики играчи као Новатек, Невска нафтоводна компанија, Сибур и други.
“Дакле, можемо рећи да сврха одустајања од литванских и балтичких лука опћенито није казна Литванији, него једноставно да се терет преусмјери у руске луке. Сви остали начини транзита би били скупљи и ускоро се уопште неће користити. Просјечни годишњи раст промета у руским лукама у раздобљу 2012. до 2016. је континуирано био 6%. Дакле, агресивна сурадња с европским партнерима у ситуацији снажног раста је сасвим нормална, рекао је генерални директор руске агенције ИК Форум, Роман Паршин.
Литваније се, наравно, такав сценариј нимало не свиђа. Транзитни токови генеришу 10% БДП-а земље и овај сектор запошљава око 100 хиљада људи. Пребацивање транзита 50% руског терета из Литваније у руске луке земљу може коштати 20 до 30 хиљада радних мјеста и губитак 200 до 250 милијуна еура годишње.
Осим тога, зашто би Москва плаћала балтичким земљама огроман новац, којим се касније финансирају активности против Русије. Наиме, новац којег Руси плаћају балтичким државама и олигарсима за пријевоз њихове робе жељезницом или за услуге финансијских трансакција у банкама Литаније се финансира тамошња еурофанатици, који траже депортацију Руса који нису држављани Литваније и то “натраг у домовину у затвореним вагонима”, пише портал Рубалтик.
Иако у Русији неки тврде да све ово нема везе с геополиком, прошле године је директор државне корпорације извијестио предсједника Русије о томе како је процес логистичке преоријентације из балтичких лука према рускима у току. Наравно, није тешко погодити да је овај посао могао одрадити само неко попут најближег Путиновог савезника и његовог посебног изасланика за транспорт, Сергеја Иванова. Управо он је на састанку с главним транспортним компанијама земље јасно свима дао до знања да до 2020. године руски теретни транзит мора у потпуности напустити балтичке државе. Јесу ли Руси због овога “зли” и према недужној Литванији се понашају “осветнички” само зато што није подржала “Сјеверни ток 2”, просудите сами.
