Прочитај ми чланак
Ускоро ће вероватно поново бити уведене бруталне санкције Северној Кореји. Тамо ће бити одржане огромне провокативне војне вежбе, Јужне Кореје и Сједињених Америчких Држава. Све је то бизнис: Запад ће наставити да малтретира ДПРК, провоцира је, изолује, демонизује и дехуманизује, како би били сигурни да неће нормално функционисати.
Послушна западна публика ће наставити да гута све безобзирне лажи, које јој сервирају велики медији. Није изненађујуће да су људи у Европи и Северној Америци одавно престали да преиспитују званичне догме.
Северна Кореја (ДПРК) је означена као безумна, гладна, ненормална и неразвијена пуста држава, чији се лидери нон-стоп опијају, убијају једни друге и праве примитвне али смртоносне нуклеарке како би уништили цео свет.
Они који су блиски ДПРК знају да је све то једна дебела, бестидна лаж. Пјонгјанг је елегантан град са дивним просторима за становање, који добро функционише, који има одличан јавни превоз, јавна места и рекреационе објекте, позоришта, спортске објекте и зелене области. Упркос монструозним санкцијама, унутрашњост је далеко просперитетнија од од оних које видимо у Индонезији и на Филипинима, очајним западним „клијентима“.
Барем постоји нешто, постоји неколико извештаја који пишу о лажима и западној пропаганди.
Међутим, кључно питање остаје: „Зашто је Запад толико опседнут демонизовањем Северне Кореје?“
Одговор је једноставан: као и Куба, Северна Кореја се усудила да стане на жуљ западном колонијализму и империјализму. Жртвујући своје синове и кћери, помогла је да се ослободе бројне афричке земље и омогућила помоћ најпрогресивнијим снагама континента који је највише пљачкан и уништаван.
То Запад никад не прашта. Запад живи од необуздане пљачке свих континената, он првенствено пљачка своје колоније. Оне земље које су помогле ослободилачким борбама, нације које су се бориле за слободу колонијализованог света попут Совјетског Савеза/Русије, Кине, Кубе и Северне Кореје су означене од стране Запада као „најопасније“ и „зла“ места на Земљи.
У Европи и Северној Америци, масе (они заправо профитирају од колонијализма и неоколонијализма) упорно одбијају да схвате главни разлог зашто САД чини да људи из Северне Кореје пате тако страшно годинама и деценијама.
Мој друг, Mwandawiro Mghanga, председник СДП-а и такође члан Извршног комитета Африке леве мреже, стациониране у Дакару, Сенегалу, написао је следећи есеј:
“Социјал Демократска Партија Кеније (СДП) осуђује неправедне санкције против Северне Кореје подстакнуте од стране САД. Ми смо свесни да империјализам никад није престао свој хладан и топао рат против ДПРК, која је у патриотској, херојској и револуционарној антиколонијалистичкој и антиимперијалистичкој националној оружаној борби успела да освоји праву независност на северној половини Кореје.
Када су извршили инвазију на Северну Кореју, амерички империјалисти, као и јапански колонијалисти раније, претрпели су најпонижавајући пораз који неће заборавити у својој реакционарној историји. Ми такође знамо да САД и Запад мрзе ДПРК зато што одбијају да буду слуге империјалиста попут Јужне Кореје. Прљава, лажна пропаганда је покренута против ДПРК зато што одбија да иде путем капиталиста и неоколонијалиста, неразвијеност и искоришћавање људи и уместо тога бира пут развића зарад слободе и хуманости, социјализма.
Ми у Африци нећемо прихватити да нас варају империјалисти који су увек били део наших проблема. Империјализам није и никад неће бити пријатељ Африке, већ њен непријатељ. Афричке патриоте и револуционари никада неће дозволити империјалистима да нам кажу ко су наши пријатељи.
Ми знамо ко су наши пријатељи! И Северна Кореја је одувек била прави пријатељ Африке. Када је цео афрички континент био под западним колонијализмом, Кореја се под влашћу друга Ким Ил Сунга борила против јапанског колонијализма и истовремено показивала солидарност са Африком.
Након што је ДПРК, у име социјалистичког интернационализма повећала војну, моралну и материјалну подршку афричким земљама у њиховој борби за ослобођење од колонијализма, империјализма и апартхејда. Одмах након стицања независност у шездесетим прошлог века, хиљаде Африканаца, укључујући Кенијце, су добили бесплатно високо, техничко и специјалистичко образовање у ДПРК.
ДПРК није само нудила оружје, финансије и другу материјалну солидарност Намибији, Јужној Африци, Анголи и Мозамбику у време рата против апартхејда и империјализма, већ је послала и интернационалне револуционаре који су се борили раме уз раме са Африканцима за Африку. ДПРК се борила са Египтом и Африком током рата 1967. против бруталног ционистичког режима Израела, кога су подржавале западне земље.
Данас ДПРК заједно са афричким земљама тражи нови праведни међународни поредак. ДПРК је окривљена од стране империјализма и послушника империјалиста зато што на свом примеру показује да нови праведни међународни поредак не може бити антикапиталистички, антиимперијалистички, већ мора бити социјалистички.”
Севернокорејски интернационализам је легендаран, као и кубански. Ово је најмање што сада можемо урадити, када се свет суочава са новим и бруталним променама – да се подсетимо колико су дали свету и колико су већ жртвовали за добробит човечанства!
Причао сам са људима у Виндхуку, који се са сузама у очима присећају севернокорејске борбе против (јужноафричког) режима који је подржавао апартхејд у Намибији и Анголи. Природно, јужноафрички апартхејд је имао пуну подршку на Западу. Да би вратили услугу, јужноафричке трупе су се придружиле борби против Северне Кореје и Кине током Корејског рата.
Као што је поменуо Mwandawiro Mghanga, Северна Кореја се борила против Израела, њени пилоти су управљали египатским борбеним авионима током Арапско-израелског рата 1973. ДПРК је учествовала у ослобађању Анголе и борила се у Родезији (данас Зимбабве), Лесоту и Намибији као и на Сејшелима. Дала је подршку Афричком националном конгресу и епској борби да се Јужна Африка ослободи апартхејда. У прошлости, помагала је прогресивним афричким земљама, укључујући Гвинеју, Етиопију, Зимбабве, Мали и Танзанију.
Arthur Tewungwa, угандски опозиционарни политичар из Конгреса Народне Партије Уганде упоредио је учешће ДПРК и Запада у његовој земљи и области афричких Великих језера:
“Уганда је имала добитак од сарадње са Северном Корејом осамдесетих прошлог века када је помогла у борби против побуњеника Мусевенија, које су подржавали САД и Британија. Морално, у поређењу са Северном Корејом, последње две земље немају места у Уганди где могу стати а да нису започели проливање крви.”
Да ли Северна Кореја потпуно напуштена, остављена на милост судбине? Да ли је издана?
Кина и Русија деле дугу границу са Северном Корејом, а путеви и пруге повезују све три земље. Према мојим изворима у Москви и Пекингу, мало је вероватно да ће се најближи савезници ДПРК икад помирити са новим санкцијама, било да их званично “подржавају” или не.
Међутим, Запад је тај који треба да трпи најстроже санкције а не ДПРК.
Запад је тај, а не Северна Кореја, који је убио милијарду људи током историје. Запад је тај који је колонизовао, пљачкао, силовао и поробљавао људе у свим деловима света. Који морални мандат он има да би уводио санкције против било кога?
Живимо у уврнутом свету, где се масовне убице понашају као судије и увек пролазе са тим.
Северна Кореја је пролила крв за ослобођење Африка. Показала је праву солидарност са опљачканим, мученим људима, онима које је Франц Фанон звао “јадници Земље”. Због тога, према логици Запада (која има корене у фундаментализму) мора бити кажњена, понижена и чак збрисана са лица земље.
Не зато што је урадила нешто објективно “лош”, већ зато што је објективност изгубила своје значење. Појмови “добар” и “лош” су сада одређени према једном критеријуму: “добар” је онај који служи интересима Запада, а “лош” је онај који изазива глобалне диктаторе.
Ако спасите село које је било означено од стране Запада као место у коме ће се силовати и пљачкати, бићете кажњени садистички и брутално. Северна Кореја је управо то урадила. Само што није спасила само једно село, него је помогла ослобођењу целог континента.
Аутор текста: Andre Vltchek је филозоф, писац, редитељ и новинар истраживач, креатор Vltchek’s World и посвећени Твитераш посебно за интернет часопис “New Eastern Outlook”.
Упутница
(Србин.инфо – превод Маја Орлић)
