Прочитај ми чланакШокантна изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у којој је ирачки град Мосул и сиријски Алепо припојио Турској изазвала је бурне реакције. Ипак, ово није први пут да турски председник својата територије које нису турске или су то биле давно, у време Отомаснког царства.
Атинска новинска агенција пренеле је Ердоганову изјаву у којој је наводно рекао да Турска има право и обавезу да буде заинтересована за Ирак, Сирију, Либију, Крим, Карабах, Босну и друге области. Неколико сати по објављивању овај извештај је повучен, а АНА је у објашњењу навела да је у питању грешка њиховог дописника.
Иако се испоставило да та изјава није тачна, свега две недеље раније Ердоган јесте говорио о територији која је данас део Грчке, а некада је била део Отоманског царства. И тада, као и када је вест о Тракији узбуркала јавност у Грчкој, Ердоган говорио о „земљи која припада Турској“.
„Егејска острва су наша“
– У Лозани смо дали острва где се наш глас више не може чути. Да ли је то победа? – питање које му је један од локланих званичника поставио на разговору у Анакари почетком месеца.
– Егејска острва су наша, било је наших џамија, наших храмова – без много размишљања, одговорио је турски председник.
Питање се односи на Споразум из Лозане склопљен 1923. године. Њиме су утврђене садашње границе Турске на Средоземљу и према Персији (Ирану) после распада Отоманског царства. Иако је био повољнији од Споразума из Севра (1919.) који би територију Турске затворио око Истанбулу и дела Анадолије, Споразум из Лозане је запечатио губитак свих Егејског острва – осим Гокчеада (Имврос) и Бозчада (Тенедос) – у корист Грка.
За Грчку и Турску не може се рећи да гаје сјајне односе, али чак и да је тако, јасно је да овакве речи у Атини нису дочекане са осмехом. Грачки премијер Алексис Ципрас оценио их је као „опасне и за односе између две земље, али и шире, за регион“, а на питање атинске ТВ СКАИ, грчки министар за европске послове Никос Ксидакис рекао је да сматра да су „отровне изјаве постале Ердоганова навика“.
Односе Грчке и Турске у великој мери терети и подељени Кипар, али није само ка грчкој територији турски председник уперио прст.
Мета је и Балкан, Нагорно Карабах, Сирија, Либија, Ирак, Босна и Косово. Све те територије биле су део Отоманског царства.
„Мосул је душа Отоманске империје“
Колико су јаки интереси (или боље речено аспирације) показује и одлучност Турске да се, упркос чињеници да ирачка власт то не жели, укључи у борбу за ослобођење Мосула.
Након што је ирачки премијер одбио Ердоганову понуду коју су на сто донели Амриканци, инече ирачки савезници у Мосулу, турски председник заталасао је јавност изјавом који је агенција Ројтерс оценила као произивање Отоманскиог царства.
– Неки неуки људи дођу и кажу ‘Какав однос можете да имате с Ираком?’. Те географије о којима причамо сада део су наше душе. Чак иако нам то представља терет на срцу, ми поштујемо географске границе сваке нације – рекао је Ердоган у говору.
„Ко удари на Бошњаке….“
На предизборном скупу 2014. године, Ердоган је су „Турска или Османско царство своју браћу Бошњаке у давној прошлости предали непријатељу без икакве заштите Аустроугарској“ и додао да „то себи никада нисмо и нећемо моћи да опростимо“.
– Кунем вам се великим Алахом, док сам ја жив, ако би ико на било какав начин дирнуо Бошњаке, имао би против себе сто милиона Турака“ – упозорио је Ердоган пред мноштвом Турака који су га поздравили уз повике „Алаху акбар“.
„Косово је моја друга земља“
Крајем 2013. године, Ердоган је у друштву албанског премијера Едија Раме и Хашима Тачија са бине говорнице у Призрену поручио да је „Косово његова друга земља“. Тада турски премијер, рекао је да културе Турске и Косова могу бити другачије, али да њихови грађани припадају истој земљи, што су многи протумачили као јасну алузију на Отоманско царство чији је део било и Косово.
Турска је и прва земља која је признала независност Косова након самопроглашене назависности.
Још неколико спорних Ердоганивих изјава о Балкану:
Изетбеговић ми је оставио Босну у аманет. (12. јул 2012.)
Балкан је срце Турске и њена врата ка Западу. (14. септембар 2011.)
Захваљујући Богу, ми смо повезали оно што смо у прошлости имали – 81 државну покрајину(13. август 2012.)
