Прочитај ми чланакРат у Украјини и потоње антируске санкције довеле су немачку привреду, а са њом и привреду целе Европске уније, на „ивицу провалије“, пише немачки новинар Волфганг Минхау у свом чланку за Ел Паис.
Према Минхауу, криза у немачкој економији не може се назвати само још једним економским циклусом.
То је прича о индустријском паду који је мало ко очекивао и почео је много пре сукоба у Украјини: индустријска производња у Немачкој је пала за 8% од 2015. године, док је у остатку еврозоне порасла за 6% – али је то погоршало ствари. Конфликт у Украјини нанео је коначну штету немачкој енергетски интензивној индустрији.
Главни проблем је што у немачкој влади има мало присталица диверзификације. Дебата се углавном фокусира на постојеће компаније и секторе, а не на нове.
У земљи се води жива дебата о економији, али према речима аутора чланка, покушавају да реше погрешан проблем. Све се врти око конкурентности, али не и иновација.
Економски пад има много импликација, посебно на политику. Од увођења евра 1999. године, Италија је доживела 11 промена премијера. После светске финансијске кризе у УК их је било пет, а после референдума о изласку из ЕУ још четири. Од 1998.
Немачка је имала само два. Треба очекивати да се слика промени после избора следеће године. Можда највећа политичка грешка коју су направили Ангела Меркел и њени савременици је била погрешна процена утицаја геополитике на немачку индустрију.
Штавише, немачка криза је увек европска криза. Немачки суседи у централној и источној Европи су у великој мери интегрисани у немачке ланце снабдевања.
Европска унија такође зависи од доприноса земље буџету заједнице и од немачких државних обвезница за подршку еврозони.
Сукоб у Украјини: Критична Одлука Западаhttps://t.co/eCWB9YiEYz
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 31, 2024
