Прочитај ми чланак
Прерасподела Антарктика могла би да почне већ у следећем веку чим се појаве технологије за експлоатацију нафте и гаса из слоја леда дебелог неколико километара.
Претензије на шести континент ће имати бар десетак земаља.
Сада су на најјужнијем континенту у току радови и испитивања, изучавају се ресурсне базе, пише “Глас Русије” и наводи да се под дебелим леденим покривачем Антарктика скривају огромне резерве нафте и гаса.
Експлоатација је, међутим, веома сложена и нерентабилна. Но, с обзиром на то да наука напредује, може се очекивати да ће многе земље бити заинтересоване за ово природно благо – осим, Аустралије и Велике Британије, ту су и Аргентина и Чиле.
Заменик начелника Руске Антарктичке експедиције, сарадник Арктичког и Антарктичког института Вјачеслав Мартјанов је објаснио да је сектор, који припада Чилеу, такодје забележила и Аргентина и Велика Британија, као сектор на који претендују.
Ако једна од ових земаља каже да је та територија заиста њена, она ће тада морати да се ухвати у коштац са противмерама не само Антарктичког друштва, већ и преостале друге две земље, указао је Мартјанов и додао да је друга ствар океан око Антарктика, где такодје већ постоје противречја медју морским правом и договором по питању коришћења морских ресурса.
Стручњаци кажу да у будућности инвестиције у антарктичку науку могу да постану удео на право коришћења делова шестог континента.
Мартјанов је рекао да се сматра да су две државе “откриле“ Антарктик. Русија је спровела експедицију од 1819. до 1821. године коју су водили истраживачи Белингхаузен и Лазарев, наводи “Глас Русије” и додаје да су Американци “нашли некаквог пирата који је отприлике у исто време открио Антарктик и то је јавно признато”, због чега се те две државе сматрају проналазачима овог континента.
Према правним одредбама, било која од ове две државе може да прогласи Антарктик својом територијом. Ни Русија, ни САД нису искористиле ово право.
Свет, међутим за око 100 година може да се суочи са правом “гладју” за енергентима и тада ће се повести питање око власништва над Антарктиком, указује тај лист.
Највероватније је да ће то ипак бити мирни процес, уверен је доктор геологије и минералогије Александар Лобусев. Неке државе могу да дозволе себи економско освајање Антарктика, а највероватније је да ће медјународни конзорцијуми преузети управљање тим континентом, на пример под водјством Америке, Русије или Кине.
То, што руска компанија Росњефт избија у први план на светском тржишту нафте, на рачун пројеката око Нове Земље у Карском мору. Тај пројекат има медјународни карактер чиме се брише оштра црта поделе медју државама.
Али, ако додје до великог недостатка енергената, може поново доћи до пооштравања тих односа.
Договор о Антарктику, који забрањује експлоатацију на самом континенту, на сваких 50 година се поново разматра, а на заседању 2009. године никакве измене документа нису усвојене.
Експерти не искључују, да ће при следећем састанку представника земаља учесница, договор можда бити промењен или да ће неке новине по питању граница бити предвидјене 1959.године. Тај договор је потписало 12 земаља, које су претендовале на истраживања на самом леденом континенту, а медју њима и Русија и САД. Ову конвенцију сада подржава 45 земаља.
(Танјуг)
