(washingtontimes.com – Daniel Pipes)

Република Кипар је ушла у вртлог најнестабилнијег светског региона захваљујући новооткривеним резервама гаса и нафте у комбинацији са променљивом турском спољном политиком и грађанским ратом у Сирији. Иако лидери овог медитеранског острва показују умеће у бављењу са новим претњама и могућностима, потребна им је подршка јаке америчке морнарице, нешто што сада није доступно.

Открића кипарског подводног гаса и нафте директно следе ранија открића у израелским мору, у близини њих и откривених од истих компанија, америчке Noble и израелских Delek и Avner. Тренутна процена од 5 трилиона кубних стопа (tcf), као и нешто нафте имају вредност процењену на 800 милијарди долара, огромну суму за малу земљу чији је садашњи БДП само 24 милијарде долара.

Већи део ове енергије вероватно ће се извозити у Турску или у Европу. Нафтовод за Турску био би најјефтинији и најлакши, али све док турске трупе настављају да окупирају 36 одсто територије Кипра, то се неће догодити. Недавна одлука суда, која дозвољава израелској влади да одлучи које ће количине енергије извозити, сада нуди и друге могућности: Кипар може да мења гас са Израелом, који онда иде у Турску или два савезника могу заједнички градити терминал за течни природни гас на Кипру.

Евентуално, ако Египат, Газа, Либан и Сирија нађу гас и придруже се савременом свету, они такође могу учествовати, претварајући простор између Египта и Кипра у истински важан ресурс: према подацима америчког Геолошког института, суседни басени, Делта Нила и Левант, заједно имају процењених 345 милијарди кубних стопа природног гаса и 3,44 милијарде барела нафте.

Ове новопронађене резерве може да помогну или да се реши или да се потпири кипарски проблем. Кипарска влада је мудро решила своје поморске границе с Египтом  2003, 2007 са Либаном, са Израелом у 2010. Уговорила је ново истраживање са француским Тоталом, италијанским Енијем и јужнкорејским Когасом. Међутим, гладна енергије Турска погледује на ово благо. Анкара жели да њена марионетска држава, Северни Кипар, добије део прихода од нових резерви, а турска инвазија острва 1974 и њен нестални и неваљали премијер, Реџеп Тајип Ердоган, изазивају страховања од напада на територију републике.

Ердоган и министар иностраних послова Ахмет Давутоглу следе амбициозну спољну политику „нула проблема са суседима“, која је, иронично, већ довела до нула пријатеља. Затегнути односи са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном, Ираном, Ираком, Сиријом, Израелом, Палестином, Саудијском Арабијом, Египтом и Србијом повећавају могућност враћања Анкаре на неке старе турске обичаје и шибање Кипра и Грчке. У оба случаја, на пример, могу се подстаћи реметилачки токове избеглица.

Ово је место где садашњи брутални грађански рат у Сирији, на само 110 км, улази у једначину. До сада, тај сукоб није имао велики утицај на Кипар, али близина острва, његове минималне одбрамбене способности, и његово чланство у Европској унији (у значењу, кад илегални имигрант крочи на Кипар, близу је достизања Немачке или Француске) чине га изузетно рањивим. 2,2 милиона избеглица из Сирије, од 2011 до сада, заобишло је Кипар у корист (по опадајућем редоследу) Либана, Јордана, Турске, Египта и Ирака, али то би се брзо могло променити, ако Алавити, који живе најближе Кипру, крену на пучину у знатном броју. Или, ако Анкара подстакне Сиријце да емигрирају на северни Кипар, а затим се увуку преко границе у Републику.

За разлику од оближњег Израела, који је такође окружен, Кипар нема ни војну опцију ни заштитне ограде: број припадника турских оружаних снага, око 700 000, приближан је броју укупног становништва Републике Кипар, око 850 000. Друкчије речено, турско становништво надмашује кипарско за скоро 100 пута. Али Никозија може да створи савезе, посебно са Израелом, да побољша своју безбедност. Израел заузврат добија, комбинованим операцијама с гасом, стратешку дубину за своје ваздухопловство и дипломатског пријатеља. Како ми је помоћник председника Кипра Никос Анастасијадес једном рекао: „Ми смо израелски амбасадор у Европској унији.“

За сада је добро. Али, морнарица САД  у Средоземном мору је до те мере избушена, да Сет Кропсеј, бивши званичник морнарице, описује 6. флоту само као командни брод у Италији и неколико разарача са  балистичким ракетама у Шпанији. Ова сила мора хитно да се ревитализује да подржи америчке левантинске савезнике како се додатно повећавају тензије у њиховом непосредном окружењу.

Господин Пајпс (DanielPipes.org), председник Форума о Блиском истоку, недавно је посетио Кипар.

6. новембар, 2013, допуна: Велики чланак Ники Хагер и Стефаније Маурици, „Cyprus: the home of British/American Internet surveillance in the Middle East“, појавио се у италијанском часопису Л’Еспресо сувише касно за укључивање у претходну анализу.

На основу информација Едварда Сноудена, наводи се да се британски и амерички надзор интернета „на Блиском истоку и околним регионима врши из тајне базе на острву Кипар“, чинећи острво „кључним местом“ за систем масовног надзора .

То би био Владин штаб за комуникације (Government Communications Headquarters – GCHQ), који се налази у Ајиос Николаосу, посебној јединици веће суверене британске базе Декелија. С називом „Sounder“, у једном извештају.

Ово откриће има важне импликације за Републику Кипар која се, како Л’Еспресо каже, „ослања на тајност британских шпијунских операција да избегне да објасни суседним земљама зашто их британске и америчке обавештајне агенције шпијунирају из база на кипарској територији.“ „Л’Еспресо објашњава:

„Мапе подморских каблова показују Кипар у средишту бројних оптичких подводних каблова, што га чини природном локацијом за шпијунирање комуникација у Источном Медитерану и на Блиском истоку . Бројни каблови који повезују Кипар са Израелом и Сиријом, очигледна мете англо-америчког шпијунирања. Остали каблови воде од Кипра до Либана, Кипра у Египат и Турску, у Грчку и Италију, и тако даље.

Главни SEA-ME-WE3 кабл који повезује Југоисточну Азију, Блиски истока и Западну Европу такође излази на обалу државе на малом острву. Укупно више од десет стратешких каблова је сада доступно на Кипру, а планирано је знатно више. То је идеално место за праћење комуникација на Блиском Истоку и у околним земљама.“

Агенција за националну безбедност (National Security Agency) директно учествује у овом надзирању и амерички обавештајни службеници су стационирани у сувереним базама, али „морају да се облаче као туристи, јер је Велика Британија обећала кипарској влади да ће само британско особље радити тамо.“

Напомена: Скрећемо пожњу на текст објављен синоћ на овим страницама „Кипар, острво шпијуна“.

Види још:

ИНТЕРНЕТ ПРЕДУЗЕТНИШТВО: О етици необјављивања

Митови и чињенице о олигарсима Русије (Етнички састав и религијска припадност)

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић

Ознаке: блиски исток, Велики Британија, гас, ЕУ, Кипар