Канада еутаназира на десетине грађана сваког дана

15:26 04.12.2023.

Канадска крајње левичарска влада сада еутаназира у просеку запањујућих 36 грађана сваког дана према националним законима о „потпомогнутом самоубиству“.

Како је известио Слеј њуз, Канада има неке од најлибералнијих закона о еутаназији на свету.

Последњих година влада је све више ублажавала законе који су првобитно требало да дају смртно болесним људима могућност да умру.

Међутим, проширење закона значи да људи сада могу бити еутаназирани због далеко мање озбиљних проблема као што су депресија, бескућништво или менталне болести.

Закони су чак проширени тако да укључују „зреле малолетнике“ са циљем да се прошире на бебе.

Извештај је открио да је просечан број грађана који су еутаназирани у Канади порастао последњих година.

Према недавном извештају Health Canada о самоубиству уз помоћ владе, еутаназија је чинила 4,1 одсто смртних случајева у целој земљи прошле године.

Ова цифра је значајно повећање са 3,3 одсто у 2021.

Извештај о медицинској помоћи при умирању (МАИД) за 2022. објављен је прошлог октобра.

Открио је да је еутаназија однела животе око 45.000 Канађана откако је први пут легализована 2016.

Око 1.018 Канађана убијено је самоубиством уз помоћ владе 2016.

До 2022. та бројка је нагло порасла на алармантних 13.241.

То значи да је у Канади прошле године еутаназирано у просеку 36 људи дневно.

То такође значи да је просечна годишња стопа раста од 31,1 одсто од 2019.

Према подацима, одобрено је најмање 81 одсто писмених захтева за МАИД.

Међутим, од преосталих 19 одсто, само 3,5 одсто кандидата сматрало се неподобним за МАИД, што је број који опада од 2019.

Многи људи који су порицали да су поднели захтев за самоубиство уз помоћ владе одбијени су због недостатка капацитета пацијената.

Алармантно, иначе би били еутаназирани да је било довољно кревета.

Према Асоцијацији за реформисану политичку акцију Канаде (АРПА Цанада), Квебек и Британска Колумбија имају највећу стопу еутаназије, чинећи 6,6 одсто, односно 5,5 одсто свих смртних случајева у тим провинцијама.

У међувремену, Њуфаундленд и Лабрадор и Манитоба имају најниже стопе, при чему еутаназија чини само 1,5 одсто, односно 2,1 одсто свих смртних случајева.

Према Хеалтх Цанада, да би особа била квалификована за МАИД, особа мора да доживи „неподношљиву физичку или психичку патњу која је узрокована њеним здравственим стањем или стањем старења и која се не може ублажити под условима које појединац сматра прихватљивим“.

Истраживање међу примаоцима МАИД-а показало је да је главни извор њихове „неподношљиве патње“ „губитак [њихове] способности да се укључе у смислене животне активности“.

Ово доживљава 86 одсто испитаника.

Најмање 82 процента је изјавило да су изгубили способност обављања свакодневних животних активности (АДЛ).

Поред тога, испитаници су били у могућности да изаберу више од једне опције, чиме је укупан број премашио 100 процената.

Заступница живота Аманда Ахтман рекла је да ово потврђује да је „еутаназија углавном [] егзистенцијално питање, а не проблем управљања болом или медицинско питање“.

До 17. марта 2024. особе са менталном болешћу као јединим основним здравственим стањем имаће право на МАИД.

Међутим, неки здравствени стручњаци тврде да само ментална болест не би требало да буде критеријум за асистирану смрт.

Сону Гејнд, главни психијатар у Центру за здравствене науке у Торонту, објаснио је да понекад може бити тешко утврдити да ли је ментална болест заиста непоправљива, као што закон налаже, и направити разлику између патолошког самоубиства и рационалне жеље за смрћу.

Гејнд је додао да чак ни здравствени стручњаци не разумеју у потпуности биологију већине менталних болести.

У међувремену, активисти су упозорили да канадска експанзија асистиране смрти доводи у опасност појединце са интелектуалним и физичким инвалидитетом, ниским приходима или другим рањивостима.

У једном интервјуу, Мишел Хјуит, копредседавајући групе за заступање Инвалидност без сиромаштва, навела је као пример случај Шона Тагерта о коме се често извештава.

Тагерт је мушкарац из Британске Колумбије са дијагнозом амиотрофичне латералне склерозе (АЛС) или Лу Геригове болести.

Одлучио се за смрт уз помоћ медицинске помоћи 2019. године након што се борио да добије 24-часовну негу.

Тагерт је био врло јасан шта жели, а то је више сати неге код куће.

Када му је речено да ће морати да се пресели у установу за негу даље од своје породице, посебно свог малог сина, одлучио се за еутаназију.

Према срцепарајућим објавама његове породице на друштвеним мрежама, проналажење неге била је „стална борба и извор стреса“ за Тагерта.

Од 2022. и почетком 2023. године, извештаји откривају да су војним ветеранима службеници за питања ветерана такође нудили самоубиство уз помоћ владе.

У једном случају, ветеран канадских снага који је тражио лечење од посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) и трауматске повреде мозга био је шокиран када му је службеник Ветеранс Аффаирс Цанада (ВАЦ) понудио МАИД.

Неколико извора је потврдило да борбени ветеран никада није покренуо то питање нити је питао за МАИД-а и да је „дубоко узнемирен овим предлогом“.

Иако је било накнадних позива из агенције, која је хтела да се извини ветерану, извори кажу да је до позива дошло тек након што је ветеран поднео неколико притужби ВАЦ-у.

У саопштењу, ВАЦ је признао да је његов запослени неприкладно разговарао о МАИД-у са ветераном.

Агенција тренутно истражује инцидент и спровешће “одговарајуће административне мере”.

Међутим, ВАЦ је одбио да разговара о природи текуће истраге или специфичностима са каквим последицама би се запослени могао суочити због забринутости за приватност.

Одељење је такође одбило да одговори на питања о томе колико пута је помоћ при умирању понуђена ветеранима преко својих запослених, или које смернице су ови запослени добили о пружању тако шокантних „савета“.