Прочитај ми чланак" Када размишљамо о комунистима, помислимо на Гвоздену завесу. А кад они размишљају о демократији, помисле на кока колу" - плакат на конференцији коју је организовала кока кола 1948 - е године.
Заједно са америчким војницима, оружјем и логистиком, у Европу је (на велика врата) стигла и кока кола. Р. Вудраф, председник компаније у то време, издаје наређење да “ сваки човек у униформи добије по флашу кока коле дневно где год да се налази и колико год то коштало компанију“ . Маринци су је радо делили са домаћим становништвом, те су сада и Европљани могли уживати у овом напитку.
Но, падом Гвоздене завесе на Европу, земље окупљене око Совјетског Савеза остаће ускраћене, између осталог, и за кока колу, додуше са изузетком Југославије, где је крајем шездесетих отворена прва кока колина фабрика. За све остале комунистичке дрзаве, кока кола постаје симбол свега лошег на „трулом и декадентном“ Западу.
Али, и у демократским државама Европе, комунистичке партије и левичари су отворено против кока коле. У Де Головој Француској су превртали кока колине камионе, противили се изградњи фабрика, чак се покушало и са доношењем закона о забрани овог пића.
Слично је било и у другиде. Аустријски комунисти су тврдили да је фабрика кока коле у њиховој земљи само параван за нуклеарно постројење. Италијански, опет, да деци коса поседи за једну ноћ ако је пију. Антиамеричко расположење у Европи испољавало се, изгледа, преко симбола капитализма – кока коле.
…а онда се десило ово… https://www.youtube.com/watch?v=xm9VHp9Q4n4
Наравно, овај дар са неба за власнике кока коле је одмах искоришћен. Сви западноевропски угледни листови и ТВ станице објавили су вест како Фидел ужива у кока коли. Комунисти, суочени са овом чињеницом, полажу оружје.
Кока коли се чекање исплатило.Половина Европе је освојена. Сада је требало пробити Гвоздену завесу. Томе су се највише приближили пред Олимпијске игре у Москви, када су склопили уговор да буду званично пиће на такмичењу. Но, пошто је Џими Картер одлучио да САД бојкотују олимпијаду због Совјетске агресије на Авганистан, кока кола ће морати да сачека још мало. А, када је 1989 – е срушен Берлински зид, и када су хиљаде Источних Немаца похрлиле ка западном Берлину, са друге стране су их дочекали земљаци са кока колом у рукама. Прво шта су Источни Немци куповали на западу, поред техничких уређаја, била ја кока кола. А, када је Совјетски Савез нестао, у свим постсовјетским државама кока кола отвара своје фабрике и представништва.
Већ до средине деведесетих година, кока кола постаје најпопуларније безалкохолно пиће у свим државама некадашњег комунистичког блока.
На крају, верујем да је први сусрет људи иза Гвоздене завесе са кока колом изгледао као у филму Божидара Николића “ Три карте за Холивуд“ https://www.youtube.com/watch?v=EZ4ELvmTOnw
* текст је написан на основу књиге Тома Стендиџа, Историја света у 6 пића, Београд 2007.
